Otadžbina

НА СРПСКО-БУГАРСКОЈ ГРЛНИЦИ 1885

41

војна болница код ћеле-куле , и тај споменик неумрле славе Оинђелићеве. • ЈГ.ево у брду беле се богата села, а десно свако брдо, свака долина потсећа ме на поједпне моменте из другога ра^а. Бању брзо прођосмо. Пред нама се лево указаше горостасне стене сићевачке клисуре кроз коју се сада гради жељезница. Сетих се малог и великог дефилеа, сетих се стена које се „у небо' 1 дижу, а међу њима доле местимице нема више но неколико метара ширине, тојесвега, у то неколико метара је и Нишава и досадашња иутања по којој су енжењери, везани ужетима трасирали, и у та четири метра норед Нишаве, ваља сада сместити жељезницу нрвог ранга, која ће везивати исток и запад, Цариград и Париз. Жељезнички иут кроз овакву клисуру, као што је она од Св. Петке до Црвене реке биће, по казивању зналаца, јединствен у свету и млоги ће европски туристи долазити у Србију само да овај теснац виде. С десне стране могосмо за часак загледати и у онај разрушен свет. што се зове јелашничка клисура. Сетих се дивних и веселих излета што смо их лане за време скупштине градили у ту романтичну долину, сетих се једног пикника пред кућом Ђорђевом, тога поштованог члана нарламента за Јелашницу, али само још један поглед на горостасну Суву Планину, ту половину некаквог страшног угашеног кратера, коју векови још не могаху обалити, на иројурисмо норед свега тога и иочесмо се нењатп уз брдо, стратегијским друмом несуђеног реформатора Турске, Митад-наше. Иосле по сахата бесмо на првој штацнји, на којо.ј вал»а коње одморити. То је Моралија, сада чесма и механа, а некада и велика турска кула (блокауз). И ту беше пуно успомена за ме. Ту сам нашао, другог рата једну шумадИјску пољску болницу. Кућа, двокатна караула у којој беше болница, сада је у развалинама. У оиој кућици спрам чесме, где сам тада ноћио код покојног др. Ђермана, и у којој смо. у сред ратне муке и невоље, сећали се Бетховенове музикз, ту