Otadžbina

НА СРПСКО-БУГАРСКОЈ ГРАНИЦИ 1885

45

администрацију за ова четири округа. Ја иомисли болан, шта би ми радили , да нам испаде за руком првога рата отети Босну? Какве ли би ми арслане послали, да решавају једно тако питање као гато је аграрно у Босни ? Знам, али бага у том и јесте нагаа погрегака, гато се ми иајпре бијемо да отмемо парче српске земље од Турака, па кад смо натопили српском крвљу ту земљу, ми је онда сматрамо као српски Сибир, у који се чиновници иремештају за казну, у место да у ту земљу пошљемо најбоље што имамо , па макар се у старим границама за неколпко година номучили и са лошијим администраторима, јер је ту цела државна машина већ уређена, па ће, тако рећи, и сама да радп, а у новим крајевима ваља тек стварати. Ето, на пр. сутра, ако отмемо видинеки округ, ја би тебе правце у Видии за окружног начелника, разумеш ? — Разумем, г. мајор, и прнмам се за окружног начелника у Видину. ■ Е, а ето видиш ја , ти знаш каква је моја ириватна пракса у Београду? Све би ја то бацио, да будем физикус или срески лекар у каквом Велблужду, или као што га данас зову Ћустендилу, ако тамо отсечемо главу књазу бугарском. — То је похвално, што ти иристајега, као наш Шкода, да идеш за среског лекара, али, куме, куме ! Зар то није „неморално", како ми делимо туђу земљу?.... — Шта, туђу земљу ? У целоме томе крају, на који ми претендујемо, 1'овори се српски као у сред Јагодине. И сами прави Бугари зову то становништво „шоповима" и они морају признати, да се у Софији не говори бугарски, већ српски. Али и да нема етнографије на свету, шта ту ваздан, они хоће све до Морава-та , е, и ми хоћемо све до Искра и до пристанигата Кавале, па чија буде јача. „Сабље ће нам у крв огрезнути" н т. д.