Otadžbina

НА СРПСКО ВУГАРСКОЈ ГРАНИЦИ 1885 47 Ово је доказ да ће Краљ сутра стићи у Пирот. Тоша Поповић, као и сваки добар окружни иачелиик насииа јаруге и оиравља друмове само онда, кад чује да ће Краљ да дође или да прође његовим округом. Ја знам само једног окр. начелника који је увек имао не само исправне друмове него и гомилице шљунка поред пута. То беше Бабић у Алексинцу. Онај што је писао руском цару? — Он главом. Цегг ОћегвћуасћћпеГвЈег — рече кочијаш Лази — л\пг коппеп шсћ! луеЛег! То увидесмо и сами и бесмо срећии што нам се кола беху заглавила баш поред обале те каљуге, која се насиПала, те могосмо скочити с кола на суву земљу. Пођосмо поред плотова и кућа док не наиђосмо на једно шире, раније насуто место, које беше пред највеКом ниротском гостионипом „код српског краља". Ту беше пуно официра. Док смо се ми здравили, изађе пред нас лепи и услужни А ђутант команданта стана, поручик МандупиК , који је јуче доптао у Нирот да нам спреми станове, и одведе пас на горњи спрат те велике Рабенове гостионнпе. На соби Бр. 7 беху већ наша имена кредом написана. Док смо се сместили, умили и обукли, док смо се ностарали за кола и коње, док смо обишли болеснике за које је јављено да болују санћим од пегавог тифуса, и док смо телеграфисали у Ниш да }е то обичан, трбушни тифус, беше већ мрак, и кад уђосмо у кавану Рабенову, која беше пуна света, највише официра — требало је постарати се за вечеру. Рекоше да је најмање прљаво у „костурници". То чудно име дошло је само од пакосног читања, јер над вратима онога квартирића од две собе с кујном, где се сада ранио ђенералитет српске војске, стајаше лепо написано „костирница." Кад смо и ми упгли беше тако пуно високих и највиших чинова, да се просто није имало где сести. Газда нас дочека са утешном новошћу да „јела има доста, само нема