Otadžbina

НА СРПСКО БУГАРСКОЈ ГРАНИЦИ 1885

49

За све што му је иотребно, а може сам се помоћи, користећи се законом о иосдузи војној, и друшм аравом (?) сам нека се стара, јер они из дивиз. штаба често не могу на време помоћи дати. Срећа те је дивизијар дао овако овлашћење, јер ће носле онога командант I пука сигурно узети од околних села, на основу закона о послузи војске, и одело за голу коњицу што му фали, и чохане панталоне за свој Ш-ћи батаљон, и оних 148 шињела што му Фали за 1-ви батаљон.... Баш „славно" што измислнше тај закон о послузи војске.

Пирот, 23-ег Октобра 1885. год. Овде сам нашао г. X.... вића, оног ђенералштабног официра што нам је 10-ог Сентембра у Нишу, у штабу моравске дивизије, онако „померио даску", Упитах га за мишљење његово о томе како је извршена наша мобилизација и концетрација? Ево шта ми је одговорио : „Како попис резервиста у окружним командама не беше добро урађен, а није ни могао бити, јер се у окружне команде тпаљу официри за казну или због нпзме, или они који се нн на што не могу употребити, и како држава не беше снремила нрописне возове за први позив, то је иата мобилигација била једпа колосалиа кубура. Ресервисти су се, тако рећи, морали понова пописивати, кола су узимата којекаква. На/јгори коњи што их има наш народ, дотерани су у војску, и ако иису могли да посе ии ио два барутиа сандучиКа иа самару. Све што је било и старог и новог, и плавог и белог одела, све је то раздато војсцн, и ото они војници који су добили плаво одело, ући ће у зимњи рат без шињела, а они у белом оделу са шињелима. — Ни ово мало војске што смо мобилисали, нисмо извели на границу јер: један батаљон четвртог пука остао је у Пожези, један батаљон Х-ог пука остао је у Крагујевцу, ХУШ-ти гардиски ОТАЏВИНА, Књ. XVI. св. 61. 4