Otadžbina

54

НА СРИСКО-БУГАРСКОЈ ГРАНИЦИ 1885

не би могао назидати ни за 4—500 дуката ? Страет за рушењем и развлачењем, и ништа више... Од како је толика војска у Пироту и око Пирота, уз море блата, придошла је и читава васиона ђубрета коњског, воловског, шаше, сламе и сена. То све лежи по улицама без калдрме у таквој чврстој свези са блатом, да се не би шале очпстило баш и кад би некоме пало на ум да чисти пиротске улице. Пиротски кмет има саде са свим друга посла, да даде џевапа толикој војсци, јер сада су ове каљаве развалине од вароши пуне трупа, штабова и официра. У прчварницама, у којима има нешто за јело, еедимо на бурићима, празним еспапским сандуцима, а ко ни то не може да нађе, он држи тањир у руци па једе стојећки. У најбољој, Рабеновој кавани тако пуно света и дима, да се дисати не може. Пиво кисело... Ади све то ништа. Тешили смо се да Ке та мука трајати 24 највише 48 сахата, дои. дође Краљ, иа онда свпма мукама крај — напред ! Јест ал прође дан, на два, па три дана, а депеше нема да. се Краљ кренуо из Ниша. Зеленило, којим је окружни начелник окитио кућу, одређену за Краљев стан, увену са свим .... Пошто смо прегледали ту кућу која је истина мала, али за Пирот доста конфортно намепггена, начелник нас одведе преко пута, да нам нокаже окружно начелство. То је велика турска двокатница, сакривена од улице огромним зидом који је ваљда два хвата висок. Таман Др. Лаза поче говорити начелнику како би то лепо било кад би тај зид обрасао у зелеиилу, кад би га покрио бршљан, док тек Тоша : — А, лепше ћу то је удесити, само док прође овај калабалук. Ја ћу зИд срушити, па ћу наместити лепе филарете. Др. Даза ме очајно погледа.