Otadžbina

58

НА СР.1СКО БУГАНСКОЈ ГРАНИЦИ 1885

Да се не би у будуће овако срамни случајеви дешавали, да Бугари хватају иаше војнике на граничној линији и одводе их, а ови им никакав отиор не стављају, што им стража и шиљбоци . који су дуж граничне линије не притичу у иомоћ — нека наредп , да се најозбиљнија опрезност дуж границе врши, и да се честе патроле изашљу, које 1,с осигуравати непосредну позадину дуж граничне линије. Никоме од наших војника не дозвољавати да границу прелази , а свакога , који би од од Бугарске стране ма и најмање границу повредио, одмах хватати. Нашим војницима иреиоручити, да се никоме неиредају , већ који су с оружјем, да се до крајности бране, а који иемају, виком, бегством, или ма па који начии нека покушају, да избегну опасност или дозову помоћ оближњих стражара , јер сваки, који неби овако радио , биће доцније кад се врати, кажњен по војно-судском закону. Све старешине, којима је поверепо чување граничце јшније, биће одговорни за сваку неисиравност на граници, за то нека најозбиљније врше службу своју и сваком приликом поучавају своје војнике дужностима, а нарочито кад их изводе на стражу, треба увек и свестрапо да објасне службу стражарску, и увек им предђтаве несретне последице, које доноси неисиравно вршење те службе. — Ја управо не знам шта је већа срамота, да ли тај факт да „тако рећи имировизоване бугарске труие " (види иретпис моравског дивизијара од 23-ег т. м. истом команданту I. пука) хватају наоружане иатроле једие ираве војске, или ова наредба што је иотекла услед тога догађаја? Мени се чипи , да би војничкије било наредити , да се нико на граници, спрам непријатеља, не сме никада затећи без оружја у место саветовања да се „виче и бега", и да би доста било казати: кога год Бугари жива ухвате бићс стрељан, чим га врате, и ништа више. Али опет, пгга знам ја, шта пише у „војно-судском закону"