Otadžbina

ВЕРЕНИДИ

645

бијега пола и узраста различан, али не мање тужан поглед од овога клонуле силе, поглед природе брже побеђене, нејачије малаксалости и немоћп. Ту и тамо на улицама покрај кућа по нешто истрињене сламе, помешане са прљавим ритама. Па такав гад још је био дар и добра воља милосрдности, биле су то као постеље спремљене за по којега од ових несрећника, да има где метнути главу преоноћ. Али би се ту и преодан впдело, како би тек по који лежао или се прућио, коме је снага малаксала и поге се пресекле од умора или од гладовања; каткад би на овој јадној постељи лежала лепшна; каткад би се видео ио који, како уједанпут тресне на калдрму као проштац и остане тамо мртав. Порец гдекоје ове постелзе виђаше се по какав мимоходац или сусед, који би се тамо пригнуо, покренут тренутним сажаљењем. Гдегде би се појавила помо!] уденгавана са поиздаљим промишљањем, а пружана руком богатом у средствпма и вичном давати велике милостиње; беше то рука доброга Федерига. Он је одабрао шест свештеника, у којих је живо и стално милосрђе било удружено и служено крепким телом; њих је поделио на три пара и свакоме је одредио трећину вароши да њом пролазе, а за њима носачи са разним јестивом, другим финијим и јачим крепећим средствима и са оделом. Ова три пара свако би се јутро кренула по улицама на разне стране, прилазила би онима које би видела оставл.ене на земљи и давала би свакоме потпору према потреби. Гдекоји већ при ропцу и не могући више примати храну, добиваше последњу помоћ и утеху цркве. Гладнима делише чорбу, јаја, хлеб, вино; другима, ко.је је дуже гладовање исцедило, давапге сназкне чорбе, племенитије вино, пошто су их најпре јаким есенцијама к себи повратили ако је потребно било. У исти мах делише одело онима, који су понајосетљивије и понајружнпје обнажени били. Њихова помоћ не устављаше се на томе; добри пастир хоћаше, бар тамо где то могаше да буде, да се помогне трајно,