Otadžbina

<;о

НА СРПСКО-ВУГАРСКОЈ ГРАНИЦИ 1885

Кад носе каква писма, нек иду даље од граниде унутра, те да не би били наиаднути, и ако би догпли у опасност да их Бугари могу ухватити, они увек да писма поцепају пре, него што би могли Бугарима пгака допасти. — — Истога даиа поднео је комантант 1-ог нука рапорт своме команданту дивизије у коме вели да је командантима батаљоним саошптио предње иаређење. Наредио је да се војници учврсте што боље у стражарској као н патролској дужности. Јуче, обилазећи лииију Букову главу — ђумрук, видео је како се осам коњаника бугарских спустигае са виса Цветковог гроба ка нашој граници, па за тим окренуше ка ђумруку , куда је и он пошао био; догаав на ђумрук пође да види подигнуте стрељачке ровове, куда у тај мах иројурише иоред симе границе оних осам коњаника, између којих бегае иет официра , и одоше у правцу ка Гачину; непотраја неколико минута , кад у том правцу припуцагае до гаест пугаака; видео је за тим исту громилу како рустурено јури у на.јвећем трку ка клисури. — ПИРОТ, 29 октоора 1885. Данас је један дивизијар добио једно наопако „лично, новерљиво, службено" у коме му министар војни ни мање нп више него каже да му је начелник округа крагујевачког саопгптио овако ружну етварчицу: Познати Ђурђе Ђуровић из Груже казао је начелннку да у војсцп, која је на граници иза Пирота, иостоји завера, да не ратује иротив Вугара, ако се иареди; ово му је, вели, причао поверљиво један коморџија који је носпо трогаак и ствари војницима. Коморција вели да му је то казао неки војник из Јасенице или Лепенице, родом од прилике и.з Сипића или Трнаве, али му не зна имена. Овај је војник поручио по комррџији да се каже и војницима другбг позива, ако буду позвати, да и оии не ратују протпв Бугара. — Услед оваквог извегаћа министар војни