Otadžbina

688

ПРОСВЕТНЦ ПРЕГЛЕД

б) Каквих гимназија вигае треба нашој зем,љи; да ли онаквих у којима ће, преовлађивати класични пли реални правац; у којима ће поименце ваљати да буде једно а у којима друго? в) Које би ниЈке гимназије од еадашњих могле дд остану, а које би се без штете могле укинути. г) Треба ли држати и даље гимназијске реалке. д) Како би требало рефермисати и удесити наставни илан у у великим гимназијама према новоме закону о испитима, а поименце како у гимназијама класичним а како у реалним ? е) Којим начином да се ова новина изведе у живот и за које време. Нека Главни Просветни Савет изволи сва ова питања проучити и дати ми своје мишљење о њима. ПБр. 14.011 17 Децембра 1886 год. у Београду. Мипистар иросвете и црквених иослова Милан Кујунџић 1 ) Главни Просветни Савет, на свом 327 састанку, изабрао је, као што смо напред споменули један одбор , да ово питање проучи и иоднесе му своје мишљење. Одбор се поделио на већину и мањиНу и, у главном поднео је овако мишљење : „Да би број великих гимназија ваљало од четири подићи на дееег", и да се распореде овако : „1 и 2. две у Београду. Број ученика у престоници толики је, да је неопходно потребно да се поред велике гимназије која већ постоји, отвори јога једна. Једна од ових великих гимназија имала би бити класична а друга реална. 3. у Крагујевцу. Ово је најстарија гимназија у земљи, коју би, већ и стога, и да ово место није у центру, требало задржати, остављајући јој у исто време класичнџ караптер, који. јој је дат у постанку њеном. 4. у Нишу. У ову би гимиазију долазили ученици из ослобођених крајева, и с тога је не треба укидати, но је само изменити .у правцу класичном. 5. у Зајечару. Овде би требало да постоји гимиазија, јер је ово место погранично према Бугарској и оним покрајинама њеним, на које ми с правом аспирирамо. И у овој би се гимназији имао гајити класични ираваи). х ) Види пету свеску „ Просв. Гласника " од ове годиие.