Otadžbina

ПРОСВЕТНИ ПРЕГЛЕД

ручни рад као необавезан предмет у свим основним школама. Сем тога заведен је као предмет и у свим учитељским школама. П» нарочитом наређењу министарства заведен је ручни рад и у једној гимназџји ради пробе. Сам мкмистар иростете наиисао је дело о ручном раду у основној школи. Године 1884 издала је влада 25.000 динара као помоћ за завођење ручнога рада у мушкој гаколи. Данска је била прва, заједно са Шведском, која је пре 20 година отпочела о.стварење ове лепе мисли. У Данској постоји сада. млого гакола за рад. које су одвојите од обичне гаколе, и под унравом су особитих људи. Али у новије време и тамо их свуда сједињују са основном гаколом, и предају учитељима на уираву. У Немачкој се отпочело радити на остварењу ове важне мисли тек од нре 10 година, и сад већ има сила божа основ. гакола са школском радионипом. У Пфорцхајму је заведена настава из ручног рада у гимазији. Ручни рад иије у Немачкој усвојен законом као предмет ; ал га влада потпомаже и новчано и иначе. Немачка ће влада донети закон о увођењу ручнога рада у мушку школу, чим буде довољно спремних учитеља за тај посао. II за то ће се идућег лета (1887) отворити у Лајпцигу нарочита школа за сирему учитеља, из ручног рпда. Њу отвара централно друштво за ручни рад у гаколн. И у Аустро Угарској се заводе школске радионице у велико, а особито у Маџарској, Чешкој. Галицији и Вечу. Чак и у 8емуну постоји од 1885 год. једна гаколска радионица, која се састоји из радионине за котаричарсгво и радионице за дрворез. Прошле 1886 год. била је тамо од 24—29 авг. приређена и изложба радова из тих радионица. При том се још у Аустрији обраћа и велика пажња на то, да свака школа добије гато већу школску башту, где ће се деца учити калемљењу и другим баштенским радовима. Прошле године, 21 септембра, издао је аустриски министар просвете расиис, односно ручнога рада, у коме овлашћује све земаљске гаколске савете у Аустрији н Чешкој, да смеју дозвољавати, да се ручни рад заводи у муш основним шкодама као необавезан предмет. У истом распису вели даље министар, да он не налази, да би било корисно за правилан развитак саме ствари, кад би се издала обавезна иравила о устројству школских радиоиица; погато још није нречишћено питање о најкорпснијем устројству ових радионица. За то он оставља па вољу оснивачима ових радионица унутарње устројство, где ће се, наравно, имати обзира на месне околности.