Otadžbina

70

НА СРПСК0-БУГАРСК0.1 ГРАНИЦИ

Дакле из Ниша ни данас још никаквих новости осем фамилијарног аванзовања, које изненађује чак и ноједине Миннсгре. Али на Власини се непрестано задевају Као да ће овде да се нађе онај тако с муком тражени самш ТзеШ, неће бити нужно да ујдурисавамо да „изгледа као да су нас Бугари наиали". 1-ог Новембра у 7 сах. и 30 мин. изјутра, када је патрола каплара Петра Јовановића од десет војника I чете I батаљона 1-ог пука, осматрајући терен у свом рејону исиред Власинске махале „скеле", ушла у Буквар, опали један војник са бугарске стране своју пушку на нашу патролу. Каплар Иетар одмах убије за то једног Бугарина. На то принуца више пушака са бугарске стране, и један њихов вод разасие се у стрелце. Наша им је патрола одговарала ватром из пушака. Чим је чуо паљбу командант нука ношље наредбу четовођи 4-те чете Н-ог батаљона другог позива Видосаву Илићу код цркве власинске, да један вод остави тамо, а са три вода да похита< ђумруку власинском и да се стави под команду Андре Миливојевића командира 4 ч. I бат. Но поменути четовођа није чекао иикакву наредбу већ јс одмах, чим је чуо прве пушке, кренуо са три вода ђумруку. „Од једног простог човека — вели дотпчни у својој релацији о радњи тога дана — ово је значајно и похвале достојно." Борба се прекинула после једнога сахата. Мртвих код нас није било, а рањени код I ч. I бат. један каплар лако и један редов тешко; овај је исте ноћи преминуо. Код Бугара је било три мртва и четири рањена. Али не потраја дуго а паљба се настави с истога места на коме је и почела и пренесе се на Панчин гроб. Ево како је о тој борби јавио командант 1-ог пука своме команданту дивизије: