Otadžbina

33*

Р Е М О Н

497

ћајима, од оних које теже једино за срећом своје деце, које су суревњиве на своје зетове, од нрироде их мрзе, и иду само за тим, да сметају срећи њиховој; направе их тиранима у очима „оних бедннх голубица, које крхају своја крила о регаетке ужаснога кавеза у коме их држи човек.« — Познавао сам једну од тих пуница с лажном нежношћу, која говораше несрећнику, што је узео њену кћер: — »Ви сте красан човек, имате изванредан дух, право здатно срце, диван карактер; кад не би би.ш мој зет, волела бих вас до лудила; али вам не ћу никад опроститн, гито сте стекли права над мојом Хортензом 11 ! — Прођи све несрећне куће, продужи он, готово ћеш свуда наћи пуницу. Љубавпик је само последица, пупица је готово увек узрок: има прилика, кад )е само, да би утврднла свој уплив, тако разочарала жену о мужу, тако га коначно понизила у кћериним очима представљајући га као неко бешчуствено и неотесано створење,. да први, на кога јој кћи наиђе у каквом мазуру или котиљону, који уме да се размеће ламартенским баналностима, добија све дражи правог Сел;|дона ') — Тај мали психолошки одломак врло је дубок, придодаде он, направивши Јтвалице глупу мину, односно свршетка своје беседе. У осталом, ти мислиш, да ми је све то баш тако све једно, т. ј. догађаји Маркизини. Ја сам уображавао до тога дана да су греси госпође Керапдрејске довољчо скривени за остале; Стеванова ме увиђавност запрепасти; оно што је он увидео, и други су могли увидети. Маркиза пе владаше довољно сама собо.м, па да прикрије мало своје кажњнве поступке, а оговарања светине могла су допрети и до ушију мога оца. Не верујући, као и Стеван, у предусретљивост госпође Ленкурске, знао сам, да не треба никако рачунати на њеиу бадрост, јер мишлење, исказано о њој, беше са свим тачпо. Ова жена не имађаше праве материнске љубави, но надутости; она .је јако жалила своју кћер, што живи без љубави, потчињена власти, које као да се п сама бојала. Рођена за време царства, веле, да је своју младост врло лакомислено проћердала; због тога су л њена морална начела накарађена, ма да је после свега изашла као тобожна богомољка. Па заиста она и не би никако подржавала ту кажњиву еезу г да је није њена сентиментална благост сматрала као једну од оних х ) Селадон , личност у «Аз1;гее»-у славном ТЈгГе-овом роману. То је пме сад постало синоним ћутљивог н плашл>ивог љубавннка. Преводнлац.