Otadžbina

498

Р Е М О Н

платонских обавеза, које су романтичие жене пронашле као неку уљудну угодбу између греха и супружанске верности: то вам је нокварен морал, где се лажна врлина ангажује, држећи да остаје чиста, непокварена: на крају крајева, што и најненскуснији љубавник уме, још у почетку, да да важности свакој страсти, да би охрабрио и намамио и најплашљивије грешнице; компромиса, која се свршује увек тиме што нх упропасти. 3. Моји се непријатељи с дана на дан све више удружују; претило ми је са сваке стране; али, беху само неколико недеља у слози. Госпођа Керандрејска отпочв., најзад, своју мисију код Маре. Вила је врло вешта те није оставила господину Шарлу да се сам изјасни; њему ја дата, канда, аа девизу — најпотпунија уздржљивост. П^гнутим држањем, оборене главе, уздасима је једино хтео да осведочи живахност и топлину своје љубави, У свакидањим шалама, беше маркиза. као из далека, внше пута напомеиула Мари узрок неспокојства лепога јој нећака, говорећи, да би се то могло врло лако растумачити, и да ту мора бити нечега другог, а не само ласкања чарима, које је она свуда около себе сејала. Најзад дође време да иокуша извршење својих планова; љубазна теткица послужи се једном згодном приликом, удешеном пре ручка, у часу кад сс женске налажаху саме у замку, и упусти се у тугаљиво питање о удаји тако одређеним изразима, да се Мара није могла преварити у томе. — Знате ли ви, моја лепа, говорила јој је, смејући се, да сте ви овде направили читав покор, и ја ћу морати наскоро да будем љубоморна? Марки лудује за вама, господин Мељан се куне само вашим лепим очпма А већ, што се тиче сиромаха Шарла, он је потпуно очаран. Па почињући таквим уводом, удари у неизмерне похвале о своме нећаку и његовим супружанским идеалима; помињући у својој беседи хиљаду будалаштина, које су сналазпле овога уздишућег љубавннка; своју беседу пропраћала је неким дивљим гласом, и била је,- као бајаги, тронута мукама тога бедног рањеног срца Румено лице господпна Шарла, по њеним речима, постало је бледо. И све је то било изговорено неким враголастим тоном, којим су могли продрети и најнежнији предлози. Маркиза је била и сувише вешта жена, те да за час не исплете најлепши венац ружичастих наклоности, које спајају заручнике, па лакомпслено покушаваше да га набаци Мари на врат, наговешћујући јој, да ће сугра дан тражити њену руку.