Otadžbina

Р Е М О Н

499

Љубав даје по кадшто храбрости иначе плашљивим створењима: Мариео је срце куцало прло јако ; међу тим она надјача своју узрујаност, па, користеНи се тим, што је цео разговор ишао шаљивим тоном, стаде се и она смејати, као да љубав господина Шарла беше само напраспо измишљена игра од стране теткине. И најзад, да би јој уништила сваку наду, употребп одважан начин, као да сам је подговорио, објашњујући, као разлоге, да не може никако да остави Мабелу, да ће се удати у Инглеској, и да то мора бити Инглез. — А то је међу тим пресна лаж! рече ми она у вече, нешто збуњена, а нешто опет поносита својим савеешш пожртвовањем. Могао сам је утешити једном згодном језуитском изреком, али се не усудих. Само јој ради опроштаја, нежно стискох руку, и грех би заборављен. Госпођа Керандрејска беше толико тактична да се п даље показивала љубазна према Вернетовим; али изненадна хладноћа, којом је мене предусретала, доказала ми је, да је п мени приписивала у део свој губитак. Ледени дочек опет с моје стране према пријатељству господина Шарла побуђивао је сумњу, и откривао у мени једног више ривала. Не беше протекло ни осам дана, а сва кућа беше са мном у непријатељству: вребали су ме, те се више нисам могао приближити Мари, а да се какав досадни трећи нпје умешао међу нас" То нас је направило још пажљивијим; али никако нисам могао ни замислити, докле их може одвести та страховита злоба. Кад сам једног јутра шетао са Стеваном и мојим пријатељицама по шуми, спазим на> једаред, како из неког честара изађе чича Вернажу, који ме тајанствено зовну на страну. Све сам се више и више пријатељио с овим поштеним сељаком, па, да би га потпомогао да издура до резултата нашег великог дела, тајпо сам га употребљавао при тражењу рудних жица, драгоцених за мене, што би их могао наћи тек после врло дугог лутања. Но његовм изненадна појава, не беше ми међу тим пријатна: знао сам, да је врло брбљив, па није било савесно поверити му какву тајну. — Молим за извињење, што вас узнемирујем, проговори он збуњено погађајући моје негодовање, али впше волим и да нримим ваше / прекоре него да вас пустим да ударите на непријатеља: тражио сам вас јутрос да вам кажем нешто што сте требали да знате одмах, па за то сам вас и узнемирио у друштву. — Дакле, јуче у ово доба, настави он, не дајући ми никако времена, да ма шта речем, тек што сам вас видео. кад сте прошли од стране Етанга, кад сретнем на рскршћу Кроа-су-Боа г. Шарла Риго-а. који као де је стражарио. Кад ме видео где долазим, хтеде