Otadžbina

500

Г 1' М О Н

у почетку да ме избегне; али кад је пошао да се прикрије, ја му се јавим ; то је учинило те измени своју намеру. Ондћ се стаде разговарати са мном о које чему врло пријатељски: то ме је изненадило, јер је иначе увек био горд; и одмах сам помислио у себи, да ту мора бити каква сплетка ... Најзад ме запита, да нисам, случајно, уз пут, видео госпођице из Сентандреје; то ми изгледаше сумњиво. — Истина није створена за свакога, и ја му одговорим, да нисам никога еидео. Беше му то мало непријатно, али се труђаше, да се не ода и заврши тиме што ме упита о вама: „да ли вас сретам по катшто, и где, и са ким, и ово и оно 1( . Пошто ја нисам његов пријатељ, иравио сам се луд ; казао сам му и да вас сретам, и да вас не срегам — да бих доцније могао казати онако, како се вами буде допадало. — Тад сам увндео, да би вам то могло бити од корпсти, јер јо оп све беснео од муке! Али то није ништа, сад тек долази најлепше! Како смо били пошли заједно у Езиро, он ми у пугу рече, да му је услед неке опкладе, потребно, тек онако, да би се с вама нашалио, да зна кј да ви идете. и, ако бих хтео да вас пратим једно два три дана, даће ми шест динара. Да би имао у мени вере, одговорим му, да би се то могло н удесити; само. што до сутра имам нска посла Па сам онда јутрос, као лукавији, њега вребао. Сад, у ово доба, он је на стражн близу Капуцинске стене. За то сам, видећи вас, и ишао од ове страие овамо, и мислио, да је паметно да вас о томе известим. Извините, што сам вас узиемирио, моја вест може вам бити од користи; ако није тако, онда ме сматрајте за стару будалу, која греши једино из сувишног пријатељства. Заблагодарих чича Бернажу, и састанем се опет са својим пријател.има ; саопштио им све што сам чуо. Мабела, склољена крајностима, хтеде ићи да се поклони шиијуну у његовој заседи ; али та подругљива освета стала би нас врло скупо ; наши свакидашњи састанци били би откривени, и сер Џорц дознао би све. Решисмо да прекинемо за неколико дана иаше шетње, и да се вечером виђамо у парку Сентандрејском. Већ сам два пута био несмотрен те сам се увлачио у замак на нека забачена врата; та дрскоет увек нам је срећно испадала за руком : у осталом, приоуство Стеваново бранило нас је од гваког изненађења, пошто могаше посведочити у нужди случајност мојих посета. Али, с друге- стране, рукавица ми беше бачена, п од тога тренутка ишао сам само по сред сплетака. Моје присуство у салону Маркизином сметало је свакоме. Више пута бејах се усудио да држим страну г. Керандрејском противу нанада госпође Ленкурске; то беше врло директан прекор да ме не праве ннкако предметом