Otadžbina

502

КЊИ КЕВНИ ПРЕГЛЕД

кажу оно, што се од њих ишчекује. Писац популарних наука у опште треба да иредставља и учитеља и ђака, а то нарочито вреди за популарног писца хемиских дела; он треба као ђак да овери све оно, што је као учитељ казао, па ће на тај начин сазнати, да ли је својим ђацима довољно разумљив. Као углед иопуларних дела, али за вишу наставу, јесте дело проФесора Ауг. В. Хосрмана „ЕЈп^еИип^ т сНе то(1егпе Сћепае«. Колико је тај човек велшш као научар, исто је толико велики и као учитељ. Он је обухватио у свом делу целу науку, а изложио је тако природно, да је разумљива и ономе, који ништа о хемији чуо није. Он почиње своје дело најпростијим чињеницама, изводећи из њих прве — основне појмове хемиске; за тим шири поступно обим евојих опажања, пазећи непрестано на сирему својих читалаца, и тако их проводи поступно кроз целу науку. Нарочита јака страна тог великог учитеља та је, што он све могућне законе хемиске изводи очигледно из подесних опита. Његови опити, у рукама његови.м, имају веома силну наставну моћ; с тога су исти примењени у целом свету, у школској настави. Ја држим, да тај велики учитељ треба да служи као углед писцима популарних хемија. Према овоме пгјава дела г. Раше има општег интереса; свак је бпо рад да сазна, у колико је г. Раша одговорио том тешком задатку: написати добру популарну хемију. Ја сам прочптао то дело са врло великом пажњом и по дужем размишљању дошао сам до уверења, да је исто нанисано на онлј други, мало час поменути начин; т. ј. у дело је унесено доста науке, али је иста често неразумљива, због неприродног развоја њеног. Ја ћу прећи овде главније одељке тог дела и исказаћу моје мншлење о истима У предговору каже писац поред осталога: »У књизи је речено више но што ђаци треба да запамте, што је појмљиво, јер предавачи треба да кажу више, да би ученици запамтили онолико, колико њпхова памет од предаванога запамтити може.' 1 Држим, да ово гледиште није ни у колико педагошко. ГТо мом мишљењу не треба никад говорити ђацима о нечему, што они не треба да запамте, а још мање им треба дозволити, да из предаванога сами бирају, шта ће да запамте; прво чини забуну у предавању, а друго га може осакатитп. Но из те напомене види се, да се н сам писац бојао, да му није дело превелнко. И ја држим, да је то дело преве.шко за основне школе, па ма биле оне и внше; много што шта могло је из њега, изостати, а да сама настава не буде осакаћена. Осим тога и сам начин писања често је сувише развучен и иснренлетан је по где што непотребном појезијом.