Otadžbina

50 4

КЊИЖЕВНИ 11РЕГЛЕД

После овога писац показује деци још два опита: сипа уље у воду и меша у г аљ са кречом, па упоређујући те појаве са горењсм ФОСФОра, изводи деФиницију хемиског једињења и смеше. Држим, да ни овде нису деца довољно спремљена да схвате тај важап појам хемиског једињења и механнчке смеше; природније је било развитн код деце прво појам о елсменту, а тиме би се дошло и до појма хемиског једпњења; то би се имало учинити на мало час поменути начин. Подобна онажања чини писац и на сумпору, као другом састојку жигице. Да би нисац упознао децу са целом жигицом, каже, да би требало да говори о дрвсту; но како је сасгав истога компликован, то он говори о ономе, што се из дрвета добија, а то је угаљ. И овде се внди, како жигица не беше подесна за полазну тачку изучавања хемије; јер се и овде не говори о жигици, већ о другом нечему. У овом другом предавању излаже писац особнне угља, говори о угљенисању дрвета и продуктима суве дестилације, додирујо кружење угљеника у природн, напомиње непроменљивост количпне земљине материје, при метаморФозама њеним, и најзад говори о алотропским моднфикацијама угљеника. Нема сумње, да су сва ова питања сувише прерано ушла у друго предавање; деца још немају потребну спрему, да би их разумети могла. Треће предавање посвећује писац ваздуху. Палећи комадић ФОСФора под чашом, која беше на води поклопљена, добпо је бео дим, који се у води раствори, а остатак ваздуха у чаши не могаше више горење продужавати. Овим писац долази до састојака ваздушних, до азота и кисеоника. Опитл са кисеоннком врло су поучљиви за децу, само напомена ФОСФОрне киселнне требала је изостати, јер деца још ништа чула ннсу о киселинама. У популарним делима не сме се упогребити нека реч, која казује извесан појам хемиски, док исти није код деце створен. Види се, да се и писац држао тог правила, али је често иротив њега грешио. У овом предавању додпрује иисац закон једнњења елемената у одређеној сразмери, излажући количине неких елемената и кпсеоника, што се при горењу узајамно једипе. Ови су бро,,еви просто наведени, без пкаквих опитних доказа. На овај начин изведен тај закон , биће деци неразумљив , и она ће учитн механички напамсг, казанс им бројеве. Како је ово најважннји закон хемиски, то је требало на њ више пажње обратити; требало је нзнети пред децу читав низ опита, па да она сама, из података тих опита, изведу тај закон. Писац се истнна враћа на ова.ј закон у неком доцнијем предавању, али га ни тамо не изводи из опита.