Otadžbina

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

505

Говорећи пис-ац о лаганој оксидацији неких тела, упоређује труљење дрвета са рђањем гвожђа. Ово упоређење није требало чинити, јер труљење и рђање нису исти процеси; тако познато је, да за неку врсту труљења није потребан кисеоник. Осим тога још је рано говорити о том врло компликованом процесу, који још није у науци довољио објашњен: то је требало оставитп за органску хемију. При крају овог предавања каже писац да су кисеоник и азот у ваздуху смешани, а не хемиски сједињени; он то чини без икаквог доказа. Анализа ваздуха могла је нзостати, јер су за децу довољни они резултати, које видеше приликом паљења ФОСФора испод чаше. Ппсац наводи под заградом, да се азот зове и „гушик;" ово је учинио по свој прилици из обзира према неким нашим хемичарима, који тај елеменат и тако називљу. У интересу истлне, тај назив треба са свим избацити, па га не треба ни под заградом наводити. Тај назив неистинит је, јер азот, као индиФерентан гас, није у стању да гуши, већ се у њему само не може живети због оскудице кисеоника. Кад би азот гушио, онда се не би могло живети ни у ваздуху, јер у истоме има "% азота. Кад је Јавоазије сложио име за тај гас из две грчке речи ( и уожо'с), он је тиме хтео да обележи само то, да се у том гасу не може живети, а не да он гуши. Немци иреведоше тај назив погрешно са 8(лск8(о(Т, а по том називу увуко се, прво код Хрвата, а за тим и код нас, гушик. Ова напомена односи се управо на оне наше млађе хемичаре, који, без довољног размишљања. србе све, на и опште термине. У четвртом предавању говорн-писац о хемиским елементима. Ја држим да је требало раније развити тај појам код деце, јер је ппсац већ говорио: о многим елементима, о једињењима, о закону простих пропорција и др. а за све то беше потребно, да деца знаду о хемиском елементу; у осталом тај појам могаше се лако, још одма у почетку, код деце развитп. На том месту упознаје децу писац са хлором и јодом, а напомиње у кратко силицијум и арсен. Опити са хдором и јодом поучљиви су, само не увнђам разлог, зашто је изостао бром. Напомене о силицијуму н арсену сувише су површне, а алотропије силицијумове излишне су. У петом предавању говори гшсац о важнијим тешким металима. Овим предавањем шири се код деце познавање елемената у опште, а нарочито познавање корисних метала; алп говоритп на овом месту о металургији, може бити, .још је рано. У шестом предавању говорн писац о важнијим лаким металима. Подела метала у лаке и тешке, према њиховој специФичној тежини, нема у себи доволјНО хемиског, с тога је за хемиске цељн неподесна.