Otadžbina

500

књнжевни нреглед

Кад се већ хтело извршитл неко груписање елемената, корисније би било издвојити их у Фамплије, према хемиској подобности њиховој; па би тада и сама деца увидела ту подобност, а овако, наиомене пишчеве о подобности неких елемената, нису деци очигледне. Писац увршћује и водоник у лаке метале, ударајући нарочпто гласом на то, да водоник има металан карактер. Стоји то, да водоник није металојид, јер се са истима једини врло лако, а са металима скоро никако; али с друге стране неутралан карактер водониковог оксида, одрнче му металан карактер. Оспм тога и у природном систему елемената [Мендељева и Лотара Мајера), стоји водоиик одељен од осталих елемената; он је неки чудноват елеменат, који нема подобност ни према ком другом елементу. Према томе није требало, онако неоспорно, дати водонику металан карактер. Опити са водоником врло су поучљиви за децу, само је квантитативан састав воде изложен без икаквог доказа. На овом месту хоћу да додирнем једно питање, које још није расправљено, а то је: који назив треба задржати за овај елеменат, да ли старији »водоник,« или млађи „воденик." Писац је усво.јио овај млађи назив. Ја сам задржао старији назив, и ако ми неко од Филолога рече, да му је наставак неправилан; то сам учинио с тога, шго мп исти филолог рече, да ни назив »воденик« не казује исто, што казује ћус1го»-епшт, јер је изведен из придева воден. »Воденик" је изведен из придева водени, који је додатком »к« претворен у именицу. Тај назив значи дакле, да је тај елеменат воден, и.ш да он, улазећи у састав једињења, чини их воденим. Не стоји ни једно ни друго, и по томе, тај је назив неправилан. „Водоник" је састављен из »вода а и „ницати,« и тај назив врло је приближан називу „ћусћч^епшт," јер он означава, да из тог елемента ниче вода; само је за овај случај глагол ^ницатн неподесан. Но поред свега тога, „водоник" је бољи назив но „воденпк." Рус-и су појмили значај грчког назива, ћу^го^епшт па су га врло коректно назиали »водород," а исто је тако добар и немачки назив \\ г а88егв1о(Т. Ја предлажем да задржимо старији назив водоник, све донде, док не добијемо други правилнији. У седмом иредавању говори гшсац понова о закону простих и умножених пропорција; и овом приликом изводи тај закон без опитних доказа, излажући просто колнчиве некпх елемената, по којима се они међусобно једине. Ја сам раније казао, да се такво извођење тог закона, не може примвти у школској настави. На овом месту упобнаје писац ђаке са тА>ријом атома и молекила. Ја се нећу упуштати овде у нарочиту критику тог одељка, јер је исти толико нејасан и пун погрешака, да ће се и сам писац