Otadžbina

С Е Љ А Н К А

531

лити младића кад тулш за својом драгом — него се насмејатп старцу кад тужи за својом старицом. Младост лако заборавља и младићу је тим скинута једна нрепрека да тражи другу љубав ; али старац је више не тражи, а ту љубав заборавља тек онда ,-,кад пукне будак више главе'« Нпнко је био миран човек. Све што је он је знао то је мотика и сикира; да га одкуд пред суд изведеш он би се уплашпо к'о да му је смрт дошла. Његова је највећа радост била да обилази њиве ; а говорио би највшпе само онда кад је хвалио имање... Мушке деце није им'о него само женску. Једну је ћер и удомио. Он је био један од оних људи који не знају за своју сопственост. Запитај га : — Чија је ово њива Нинко ? — Наша — одговорио би он. — Чије је ово дете"? — Наше — одговорио би, па ма било и његово сопствено. Све што су имали то је било задружно. Синови Стеванови били су земљорадини к'о што је и Стеван и Нинко. Они су знали само оно, што су из Стеванових уста чули, и радили што им је он заповед'о. Жене су слушале Живану. То је ишло к'о у кошници. Није, дакле, чудо што се Стеван тако обогатио. Ово је била права сеоска задружна кућа.... VII Зора заплавила. Месец беше на смирају ; звезде се гасише ; остајаху само крупније али и оне почеле да бледе : небо беше чисто без и једног облачића.... Мало по мало исток поче обузимати белина, снежна белина; а испод белине указпваше се р^мен, румен јасна, лепа, лепша од образа невине девојке — божанска румен.... Са земље се полако дизаше бела провидна магла ; петли учестали, сеница цвркуће ; свиње циче а »бронзе" — што беху на волови.ма у „отави 11 — звоне.... све друго спава.... А Анђелија уранила. Одложила ватру, успремила и почистила кућу, па узела судове да воде донесе Има осећаја које човек не може да искаже. Души је тело тада малено и тесно, и она се диже небу да Бога тражи.... Таки су осећаји овладали Анђелијом.... Она је гледала румену зору и плаво небо и слушала сетни и неједнаки звук звонаца... Осећала се лака к'о перо. Срце јој је живо било у грудима к'о да би хтело да излети.... Заватила је воде па се пљускала по лицу , онда се убрпсала својим пешкирићем па се молила Вогу : „Господе Боже ! Дај ми здравља и весеља ; дај живота моме баби и нани и тетки и свима мојим !... Дај Боже здравља и тати