Otadžbina

С Е Љ А Н Е А

535

— Ко, зар пријатељ Илија?... Оно ти нема под небом ! — И нема! — рече кмет.... Они продужише разговор о чича Илнји. А Анђелија се са редаром стараше за ручак.... Дође и вече. Сви се укућани искупише. Анђелија заређа од једног до другог те их изу све осим Миладина; њега је изула Марта. После им опра ноге и поли те умише руке, па оде да поставља синију. Чича Стеван рече: — Да се молимо богу! Сви се дигоше. Чича Стеван прилепи запаљену воштаницу за зпд. Анђелија му додаде у земљаној кадионици жара. Чича Стеван пирну у жар, метну зрно — два тамњана, прекрстп се, окади свећу, себе и укућане, па онда даде кадионицу Анђелији, а он се поче молити богу.... Кад се молитва сврши чича Стеван пирну у свећу, рече: »на здравље молитва" — па онде заседоше за синију. Анђелија је дворила. Редара се бринула да има јела на сннијп а Анђелија је уједно и децу надгледала којима је обашка постављено. За вечером је се водио разговор о орби. Живана се договараше са чича Стеваном и Нинком где да посеју ћетен.... Пошто су вечерали дигоше се и поседаше око ватре. Анђелија седе са редаром за вечеру. Чича Стеван поседи још мало па устаде. Диже се и Нинко и сво мушкиње. Анђелија пољуби у руку свекра и Нинка, испрати да спавају па се оеда врати. — Ви, децо, узмите рад па радите — ја не могу бога ми! рече Шивана. — Оћемо. — А сад лаку ноћ! — Лаку ноћ! Анђелија је пољуби у руку, испрати је па оде у свој вајат да рад узме. Кад је се вратила у кућу Марта, Стана и Миленија заселе око ватре па ћеретају. — А, ево младе! — рече Стана. — Шта ти ради момче? — пита Је Марта. — Шта ће радити? — спава — одговори Анђелија. — А што сн се тако дуго ?адржала — да га ниси будила? уцита Марта смејући се. — Тражила сам рад! — одговори Анђелија поруменивши.