Otadžbina

АНТРОПОЛОШКО-КРИМИНАЛИСТИЧКА ПЈКОЛА

565

Другн један следбенпк ') ове школе у Француској , посматрајући душевно преступничко стање с медицинске, психолошке, правничке и друштвене тачке гледишта, тврди као и Бордије, да се код веЛине злочинаца налазе неаравилности у строју самога мозга. Преступник је по њему наказа ио рођењу, и мишл>ење да се он може поправити спада међу највеће светске заблуде. Но ово своје начелно мишљење ограничава у неколико поставком двеју преступничких класа : у прву спадају престунници по наследству, — ово је врло многобројна класа и кавнена срества против ње употребљена, остају сасма безуспешнима, једина можда бојазан од смртне казни има у неколико дејства (прелаз к другој класи чине разне мање групе); у другу класу спадају лица која постају преступницима по стеченим недостатцима који се могу узети као производ савременог развитка и индустрије. Олободна воља по метаФизичком схватању никако не постоји. Како с правничког тако и с општег друштвеног гледишта казна је нужно друштвено ираво, које оно има исто онако наснрам преступника као и наспрам дпвљих животиња, а чија велнчина има да се определи не по преступниковој кривици или злој волл, већ по опасности , коју би преступ за друштво имао. Отуд особито првенство смртној казни и шиљаљу (депортацији) на острва. IV. Пошто смо у овако кратким потезима изложили развитак и захтеве саме школе, нека нам се дозволи, да сад бацимо тако исто кратак поглед на њено досадање дејство н борбу коју је имала да издржи као и на њене бар главније мисли. Одмах по појави Ломброзовог дела устали су нарочито италијански правници с прекорима : ви хоћете да сведете казнено право на једну главу из психијатрије, ви поричете казнено правну одговорност и нужност застрашења 11 т. д. На то одговара Ломброзо: Ми то само у неколико чннимо. Са случајним преступницима имаће закон да се бави као и до сада ; положај прсступника по рођењу само се у толико мења, што ће се за њих установити завод. у кокојима ће они имати да остадну у интересу друштва целог свог живота. Таква мера најбоље осигурава друштво, које изчожено злочкнцима из обичаја, чим ови преступе праг казнених завода, те изађу на слободу. Овим ће отпасти моменат унижавања (инфамије), и ако данас има још врло мало правник.а који на њ у казни данас што год полажу. Застрашујуће дејство пеће овим нншта изгубити, и Ј | 1-.е Воп, РгоМегоез ап(горо1о|Ндие5. 11а ^иеаЈшп с1ез сптте1з (Кеуие рћИобор111чие VI. 5 1 9 — 548).