Otadžbina

594

АНА. КАРЕЊИНА

— Разумем. Степан Аркадијевић обуче буиду и пође на степенице. — Хоћете ли код куће ручати? упита га Матија, који пође да га иепрати. — Може бити. Ево за трошак, рече, давши му десет рубаља. „Је ли доста ?« — Мораће бити доста, рече Матија, залупп крило на колима и врати се на степенице. Међу тим је Дада Александровна забавила деге , и чувшп по колима да јој је муж отишао, вратила се у своју собу, Та јој је соба била једино уточиште од свију домаћих брига. Јер чим би из ње изашла, одмах би је окупилп. Ето и еада, тек што је изашла да обиђе дете, већ су је Енглескиња и Матрена Филимовна узеле запиткивати, да им је једва могла да одговора: шта деца да обуку за шетњу, хоће ли им дати млека, да ли да се погоди други кувар.... »Ах махните ме, махпите мс," одговори она и врати се у своју собу. Она седе на исто место, где се разговараше с мужем, и склопив своје мршаве руке она се поврати на цео свој разговор с њиме. »Оде! Али шта је с њоме учинио? питаше се. Да ли ће се опет видети ? Како да га то не упита ! Не, не, ту нема измирења. Баш и да останемо под једним кровом — ми ћемо бити на свагда туђини једно другоме. На свагда туђини, понављаше она с особитнм нагласком ту за њу страшну реч. „А како сам га волела, Воже како сам га волела! А зар га сад не волем, и , : то више него и пре? Алн што је најгоре,... но ту мисао не доврши, јер се на вратима указа Матрена Филимовна. — Да пошљем по брата, рече, бар ручак да скува; иначе деца иеће ништа окусити ии до шест часова, као и синоћ. — Добро, его ме одмах да нареднм што треба. — Је ли ко отишао по млеко?... И Дарја А.лександровна пође за свакидашњим послом, и заборави за неко време на своју тугу. V Степан Аркадијевић као даровит младић учио се добро у школи, али беше прилењ, и с тога је изашао пз школе међу последњима, Ио поред свега лакомисленога живота, и макар даг је био још млад човек , ипак је зауЗимао добро плаћени положај шеФа неког московског надлештва. Тај му је положај израдио зет, муж сестре његове, Алексије Александровић Карењин, којп је опет био неки веома важан чиновник у министарству, под којим је то надлештво стајало. Али и да му Карењин није то место израдно, Степан би Александровић преко стотину других особа, браће, сестара, тетака, ујака и