Otadžbina

666

С Л Ц В Н II Ц А

»Када сам се јавио пуковнику Биничком, он беше веома погружен, блед и мучан. Ево шта ми рече : » — Молим вас, г. начелниче, идите у Велу Паланку, известите Његово Величанство да имамо свега још девет хиљада метака пушчаних, и ба је се веЛина војника. разбегла. А за вашу храброст слободно се свагда позовите на мене. Хвала вам на учињеним услугама". „Мислим се, џаба ти сва јунаштва пред таквом црном слнком. »У томе тренутку докаса к нама иоручик Јарослав Јанкура, и пошто по војнички салутова, рече: »— Г. Пуковник, молим, где ћемо ми са нашим пуком? »— А где је ваш пук? »— Испод Нишора! »— Та ја баш тражим Х-ти пук. Е сад се морамо вратнтн! »Пуковник се опрости самном и оде пут Нишора са својнм штабом. »Ја се спустих у Сопот. Кроз шумарак избије по један, по два, по три војника... Да се човеку стужн. Набасасмо на једног сељака, и упитасмо га за пут. »Он се тек продера на нас: »— А, је ли ви бре, што нам упалисте град те немамо где купити соли? — па као дивл.а звер поче бежати и кревељити се на нас. „Сиромах! Њему је Хорстигов шенлук са барутним магацином мозак померио... »0, наше бруке нема пнгде у свету ! »Ноћ се већ беше примакла кад избисмо на пут темски. „Пут беше закрчен : другим коњичким пуком мајора Лазаревића, артиљеријским пуком потпуковника Мостића. „Коњица и артиљерија беше се уиутила за Бабину главу. »У Темској видех уседаше на кола п санитет мајора Др. Ђ. Димитријевића, н бескрајња новорка возова беше се отегла у правцу ка Церови. „Пуцањ непријатељских плотуна допираше из шумарака над самим Сопотом... »Пођем у манастир више села Темске, и поведох кмета Манојла и бирова из села, а поручих да ми у манастир дође и посланик среза височког у народној скупштини чича Филип Вељковић из Рудиња. „Ноћ се беше спустила. ,,С неба се просипаше невиђена дажда метеора. Пред овом необично ретком појавом природном сваки се беше повукао у се' Ни један од нас није смео другоме да обрати пажњу на ту појаву, док нас најзад манастирски кров не заклони од овог чуда...