Otadžbina

јавна говорница.

683

лећи да приступачнијн будем, ја нисам отпочео своја предапања оним редом, кога се у Хемији придржавају, него сам изабрао други, који 11в ми боље помоћи да објасним хемиске нроцесе. Заиста ја и држим, да је тешко науку изнети у популарном облнку, али ипак мислим да ће мој ред излагања хемиских истнна најподеснији бити, да се децп саопште из Хемије најнужнија знања. Систематика, коју би г. Лозаннћ хтео видети и у овој књизи, може се препоручити само за ђаке на великој школи, она је штетна чак п за ђаке у гимназији, Сва одвратност, што је ђаци имају наспрам природних наука, лежи у сувопарном, еистематском излагању научних истина. На протнв, њих може привући само оно излагање, које се оснива на познатом иедагошком правилу: да у излагању науке ваља полазити од познатог ка непознатом. Да ли је овај начин бољи или горн од старога, то ће најбоље показати ^спеси ђачки из ове науке. Г. Лозанић ме са свим пеумесно кори, што сам на ирвом месту побројао приборе без икаквих експеримената, а ђаци ће морати учити напамет имена свију прибора и граднва. За бога г. Лозанићу, зар сте моглп тако разумети ?! Не верујем да је тако разумео и један учитељ. У предговору ја набрајам шта све учнтељ треба да набави за свој лабораторијум. Изречно му наговешћујем да се и не упусти у предавања док не набави све у приступу побројане ствари. Те приборе и ствари не треба на памет да учи пи учитељ а камо ли ђак, него се тамо набраја, шта је све потребно учитељу прп предавањима, и да све то набавп за своју збирку. Још сећу ми неправду чини г. Лозанпћ, кад напомнње, да је ово сувишемного за децу; да деца не знају још нпшта о ваздуху, па ни сам се смео њпме, као чињеницом непознатом деци, ни послужити; да деци треба саошптнти само оно што она треба да запамте а не и оно што могу и заборавити. Г. Сима ће се сагласнти, да нема учитеља, да нема проФесора, који у својим предавањима не каже внше, него што ђаци треба да запамте. Шалосно би било предавање, у коме би се казало само оно што деца треба да запамте. Г. Лозанић при том претреса ову књигу као учебник за ђаке, ма да се ова књига почпње овим речпма: »Ова књига намењена је учитељима виших основних школа, да се њоме служе при предавању хемије«. Дакле, ова је књига упутство за учитеље, за оне који су већ слушалн хемију у учитељској школи. Њима за цело треба рећи више него лн њиховим ђацима. За доказ да је то књига за учитеље, који дакле већ знају шта је ваздух, којнма се дакле мало више и пз теорије може рећи служи мој предговор, у коме велим, да сам израдио према овим предавањима и ручну књигу за саме ученпке. коју имам у ру-