Otadžbina

НА. ПРКСТОЛУ

571

2. Краљ беше рапо у свом кабинету. Он није био разнежен, и у подиошењу напора не беше нико на двору јачи од њега. Годинама он је свакога јутра ишао у хладно купало, па је увек свеж долазио па рад и у друштво. Он није тражио никакво подесно одело него се после купања потпуно обукао. Дапас уђе он у свој кабинет у ловачком оделу ; беше доста посла да се довргпе. Овај кабинет беше у средини зграде. То беше велика и опет за то врло угодна соба. Унаоколо библиотека, војничке карте и нсколико пластичних ствари што их је краљ волео, нешто сгарипе, што их је он као престолонаследник на путовима покуповао, а нешто лепе имитације. Притискивач хартија беше једна нирамида од куршума са лајпцишког бојног поља. Намештај од храстовине беше у стилу ренесанса. У средини стајао је велики сто за писање, и на њему све потребне ствари лепо уређене; једна јсдина акварелска слика, краљица као вереница, беше с десне стране од стола. Краљ уђе у собу, притисну једно звонце на столу, и тајни кабинетски саветник уђе. Он му је додавао неколике хартије, краљ их прегледа и брзо потписа. Саветник је подносио извештај о пословима министарства краљевога дома. Краљ је при том ишао горе доле по кабинету. Иа један пут повика он: »Шта је то?« Он је из суседне собе чуо некакво подизање и спуштање и људске кораке, као кад се носи какав сандук. Он притиште звонце и на вратима се појави први собар. »Каква је то досадна ларма у галерији?« »Ваше Величанство заповедило је, да се изнесе она велика слика.« Краљ се сетио, да је јуче такву заповест издао. Одавно се он на ту слику навикао, али јуче му постаде на један пут досадна; она је представљала у природној величини сцену, како краљ Белизар седи на трону, око њега дворјани, а једпа рука из облака пигне на зиду: Мепе Теке1. Краљ је заповедио, да се слика изнесе и народној галерији слика преда. »Није урађено као што треба ,« рећи ће краљ мало љутито: »то је требало учинити, кад сам ја у дову.« Први собар, који је пред њим укочено стајао, задрхта целим телом, кад је то чуо, њему се руке опустише, а глава клону. С