Otadžbina

580

шта се до сада писало о геол. однош.

Између Ратковића и Рековца превлађује микашисг, а ближе Јасици, место микашиста настаје гнајс: а сам брежуљак на ком је Јасика састављен је из беличастах лапора и глине,-која садржи зрна кварца. Ова терцијерна наслага простире се и на десну обалу западне Мораве достижући до Јастрепца. Пут из Крушевца југозападно долином Пепељуше иде преко испуњеног терцијерног котла са лапорастом иловачом и лапорем, а даље идући к В. Врбници и Треботину, газимо филит са гнајсом наизменце, где и Пепељуша гради једну окуку. Спуштајући се с превоја В. Врбничког улази се у нераван котао, покривен алувијонима, одкуда се прелазе мањи превојчићи и на послетку долазимо У Жупу. На левој обали Пепељуше налазе се млађе терцијерне наслаге (в. Воие. Ого-Ро1;ато р. 27) сталожене у некадањем котлу. Овај талог састављен је из белих лапора, жућкастих лапорастих кречњака (лапораца) са Сурпз-ом и слојева глиновитог вапнаца, који садржи биљске отиске (в. Ујдиезпе!. МетоЈгез р. 64). Терцијерни терен заузима дно котла и пење се до села Вотуње. Превој на коме је Ботуње састављају шкриљасте глине, шкриљасти лапори и кварцовити пешчари. Терцијерни лапори образују само танку кору на превоју, те се виде шкриљци и пешчари у усецима, које наслаге урачунава Бл^е еоцену или бечком пешчару (в. Воие. Мтега1. §еојјп . р 89). Оа Ботуњског превоја долазимо у долину Д. Вратара, у којој су пешчари час фини , час груби, а погдешто шкриљасти, врло моћно и наизменце су са шкриљастим глинама; које су наслаге тако исто заступљене и у горњем току Расине западно од Д. Вратара; а под самим Козником јављају се шкриљасте глине и пешчари, који су покривени моћним наслагама једрог црнкастог вапнаца са Епсгтш-ом (в. Воие Ез швзе р. 40), које наслаге сматра Буе за Неоком (в. Воие. Мтегаћ ,а'ео§п р. 38). Викснел у свом нуту помиње, да је исти вапнац проривен једном серпетинском жицом: горњи су слојеви исте стене, боје загасито сиве и прелазе у неку бречијасту стену, која је састављена из црвенкастих и беличастих вапнаца, и много штапића (подебљих бодаља) морских јежева (в. 2Ш;е1. НапсЊисћ с1ег РаЈаеопМо^је р. 494 и 502). Одломи су окаменотине блистави, који дају овој стени неки особит изглед, те би се могла узети за порфир. Ова стена преставља један шиљат конус, заштићен са три стране провалама ка главици, на којој је подигнут Козник. Испод Козника силазећи низ Расину до Бруса наилази се на много места, нарочито у селима Осредку и Рибарима, незнатне на