Otadžbina

584

ШТЛ СЕ ДО САДА. ПИСАЛО 0 ГЕОЛ. ОДНОШ.

и микашист; а по Викснелу негде у околини Студенице налази се и амФиболита (в. Мет. р. 76); даље код Бороваца налази се и талкшист, који је одвојен од серпентина неким вапнацем, без окаменотина (в. Воие. Мтега1. §еодп. Бе1;аД р. 38). Околина Отуденичка чувена је и са свога мрамора, који се налази уз реку иза манастира, између гнајса и серпентина, кога (мрамор) Викснел по текстури разликује у три варијетета (в. Метојгез р. 76). Из манастира Студенице, спуштајући се низ реку, а уз Ђаковички поток, на планину Ђаково: наилазимо с почетка на обе страпе Студеничке реке микашист и шкриљасту глину у друштву са серпентином. Не треба дуго ићи, а већ сусрећемо са врло лепим лискуном: пегматит, кога прати гнајс, који образује врх планине, вели Викснел (в. Метојгев р. 75); а Алекса вели, иначе Је на овој планини гранит. оно што је и Варон Хердер тврдио (в. Вег^т. КеЈае р. 99). Занимљиво је, да се овде испод врха Ђакова налази код Врезника неки изолиран пешчар, на коме почивају шкриљасте глине, које одногпаје увршћује Буе у еоцен (в. Мтегаћ ^ео^п. р. 89), а Викснел у креду (в. карту истог); а и опис пешчара код Викснела, изгледа да је тврђење Буеа. Још пок. Алекса помиње да се код места Јасикова налази нека еруптивна бреча, која пробија шкриљац ; коју дотадањи путници нигде не спомињу, и коју су ваљда држали за серпентин или шкриљасту глину са црвеним јасписом (в. Воие. Ездшвзе р. 124). Одавде спуштајући се Ибру брезничким потоком, одмах иза Брезника настаје серпентин, који се с обе стране Ибра јавља, што и Викснел наговешћује на Дубочици, на подножју Ђакова, да су серпентшш пробили шкриљце. Код Маглича јавља се неки сив, модрикаст, полукристалисан кречњак са сумњивим окаменотииама преко сернентина (в. "У1диевпе1. Метојгев р. 75). Приближујући се Лопатници настаје серпентин са габром наизменце (в. Геолош. цртице стр. 293), а овај је последњи држао Буе за свој сијенит -порФир у Богутовцу (в. Воие. Ев^швве р. 116). Од Лопатнице настају шкриљасте глине са серпентинима , а близу Коњарева јавља се поред серпентинске жице, још габро и диорит, који се и преко Ибра пружа на И. о коме ништа не спомиње пок. Алекса на обе стране Ибра, што ће по свој прилици и бити, да је Викснел помешао ову стену, диорит, са габром. Од Чибуковца настаје алувијална раван, покривена материјааом околних стена, покривајући наЈмлађи терцијер у некадањем котлу (в. Воие. Ого-Ро1;ато 1лтпе е1;с. р. 19). На овом месту наводи Викснел и појаву травертина на десној обали Ибра, из чега закључује да се морају на истој страни налазити и топли извори (в. МотоЈгев р. 74).