Otadžbina

КШШЕЈЗНИ ПРЕГЛЕД

Ботаника за више разреде гимназија краљевине Србије, саставио Ђ. Козарчц. Са 390 слика. У Београду, штампано у краљ.-срн. држ. штампарији 1888. (Свршетак). У гљивама, сочном зељу и воденим биљкама иролази вода и у њој растворене материје из ћелијце у ћелијцу иомоћу диФузије и тургора. У сувоземнгтх пак биљака, нису довољне само ове две молекуларне снаге, већ се њима придружује и транспирација или пспаравање воде. У чему се састојч сам овај процес испаравања воде не даје нам објашњења г, Козарац. Он само вели (на стр. 265): „Али је веЛи део воде, коју је биљк а иримила иостао излишан., пошто су с њом у лишће доспеле анорганске материје, од које се биљна храна израђује; с тога се неуиотребљена вода истура наиоље као аара.« Ко.шко је нами познато овде не бива никакво »истурање на поље с< ; већ ћелијце пуне ћејлична сока, што су у додиру са спољним ваздухом или са унутрашњим ваздушним ублима, отпуштају своју воду у облику водене паре све дотле. док ваздух и они интерцелуларни простори не буду засићени воденом паром. Али како ово засићење по правилу никад потпуно не наступа; то и биљни делови готово непрестано транспирирају., т. ј. оне ћелијце што су отпустиле своју имбибовану воду остану нсзасићене и да би повратиле равнотежу узимају воду из ћел. сока и ћел. опана суседних ћелијца, те је понова предају атмосФери и т. д. На тај се начин потпомаже и одржава у биљци кретање воде, које је изазвато дифузијом и тургуром. Од колике је велике важности транспирација за кретања сокова у дрвима. чији виши регијони не стоје више под утицајем кореновог притиска, види се најбоље у томе, што су ове биљке на транспирацију тако прилагођене да нм лишће опада, кад их унесемо у апсолутно влажан (засићен) простор. Опадање лишћа у јесен такође се у првој линији своди на умањењс транспћрације. Са свега овога требао је г. Козарац изнети у својој ботаници праву важност транспирације. »Вода и у њој растворене материје (мезгра или сирови незгоготовљени биљни сокови) иење се кроз дрво фибровазалних сноииИа и досаева у лиш&е« — вели г. Козарац на стр. 252; али нам не каже: како то бива? од куда то, до вода може кроз судове и прозонОТАЏБИНА КЊ. XXI св. 81 -вл '0