Otadžbina

месечна извешћа

157

200.000 ком дуга експедовано. Дуге израђују већином индустријалци из Аустро-Угарске. Орахово дрво извезено је у малој количини у Аустро-Угарску. Радња с дрвима за гориво услед јесење сезоне била је жива у овом месецу и 12 лађа стигло је у овдашње пристаниште; цене беху за храстовину н грабовину 22. а буковину 24 дин. 1осо Београд. Ниш. — Трговина. Увоз У овом месецу постао је саобраћај живљи у варошима, те у след тога и потрошња у индустријској и колонијалној роби већа. Летња роба прилично се потрошила и наручена је јесења. Артикли текстилне индустрије и одела беше радња жива, а врло жива радња у роби од стакла и земље као и од гвезденога лима и судова, особито у справама земљоделским. Артикли индустрије од дрвета беху слабо застумљени, не боље и роба кожна, а роба од хартије уђе у обрт тек друге половине овога месеца. У еитничарској роби није било велике потрошње. У кафи није било готово никакве потрошње, петролеум, искључиво руски, остао је на истом нивоу потрошње; шпиритус, јужноугарски, беше нешто мило донесен после дужег времена и то услед скупљега сувеземног транспорта из Румунрје. Што се тиче кзвоза, пијачне цене беху повољне за извоз на угарске житне пијаце, а особито пшеница и јечам, и нешто кукуруз^ ма да је последњи артикл изостао иза обичне средње количине, јер је жетва слаба. Ораси су добро напредова.ш и тражња за извоз беша жива. Транзитна трговина и извоз у Турску састојао се у брашну, шећеру, пиву, шпиритусу и артиклима за живот. Инкасо беше лаган, новац је једва достизаО, али заустављања плаћања било је ипак врло мало. Октобар 1888 Београд. — Трговина. У мануфактурној роби обрт у прошлом месецу одговорио је свима очекивањима. Знатнија потрошња беше у аустријском калмуку, Фланелу, бељеној и небељеној кончаној роби, Виличкој чоји, затим у немачким монтонима и шеширима, даље у швајцарским калемћаркама и алаџијас, на послетку у енглеским концима и ткиву памучном. У свима овим артиклима био је велики увоз и за доцније веће наруџбине учињене. Овде ваља поменути, да аустријске Фланеле и монтоне потискују немачки Фабрикати јер су лепши и цене су им боље и може се рећи, да ће се поменути артикли на скоро само из Немачке и наручивати. Исто тако осећа се немачка конкуренција и за Виличку чоју сличном каквоћом и ценом. На послетку да поменемо , да има