Otadžbina

ЈАВНА ГОВОРНИЦА

161

Писац овога или је не војник, и онда му нема замерке на таквом закључку, а ако је војник, онда је веома жалостан војник, кад овако каже, јер ко је познавао снагу — масу како каже писац — Тимочког одреда, његово наоружање, његов склоп, у опште његову убојну спрему, тај може и мора имати, само ону и онаку идеју и намеру са овим одредом, какву и коју у истини може и извршити. Све друге идеје и намере, које премашују снагу неке масе да их изврши, само су илузије, па као такве штетне су и недозвољене у обично доба, у толико више у рату. Познавајући ондашњег команданта Дивизије , могао се човек свачему надати, па и илузорним пдејама и намерама. Има и Факта о томе, која ће се ускоро на видик изнети, одакле ће се све ово видети. Ну не само убојну спрему Тимочког одреда, но и положај на коме је он био, задатак који је вршио, земљиште на коме је био, положај града Видина и његову одбранбену спрему, са стране напада Тимочког одреда, ко је све добро познавао, па ако је зналац свега овога, свестан и непристрастан судац, он би казао не само да не треба рад Тимочког одреда тог дана избрисати из историје но треба му одати заслужену хвалу за радове како тог дана тако и осталих дана. И оно што нас свуда и сваком приликом сатире, и чини те никада до ничега доћи не можемо, и ништа од нас бити не може, то се види и код писца »Тимочке војске® а то је: самохвалисање, саможивост, и пакосно омаловажавање рада другог, како би његов рад изашо бољи, и ако је за осуду, те тако и ма тај начин понижењем другога себе уздигне и похвали. За доказ свега овога навешћу следеће податке. Командант Тимочке Дивизије, или из незнења, или из пакости, никада није писао, за време борбе, „команданту тимочког одреда,« са таквим називом, но свагда са: »команданту XIII пука II позива, ;< а ово двоје није једно и исто било, јер »командант XIII пука II позива,« стајао је под командантом Тимочког одреда. То нису мале грешке, нарочито пред непријатељем, и под кишом пушчаних и топовских зрна, јер са тога је носиоц заповести, тумарао по 2 — 3 сахата, носећи ову најпре коме је упућено, а после ономе коме треба »команданту тимочког одреда." Да нису биле такве крупне грешке команданта дивизије, заповест би се примила, издала и извршила за 2 и 3 сахата раније, и могући успеси били би друкчији. Како је било других дана, тако је било и 12 Новембра. ОТАЏБИНА КЊ. XXI. св. 81, 11