Otadžbina

ЈАВНЛ ГОВОРНИЦА

163

Госиодине Уредниче!

У свесци „Отацбине« за Фебруар од ове године, у XIV чланку Сливнице, навео је писац чланка податке из писама резервног мајора г. Тодора Поповића, како ме је овај нашао 14. Новембра 1885. год. иза Пејиног моста код Пирота са батаљоном, па ми заповедио да са истим пођем ка врбаку на обали Нишаве и дејствујем непријатељу у бок, а ја га из „ендека," питао: ко је он и шта је он, и нисам следовао његовој заиовестп, док ме није покренуо пуковник г. Бинички. Међутим у ствари било је овако: Ја сам 14. Новембра 1885. год. добио налог од мог Команданта пука г. потпуковника Димитрија Ц. Марковића, да са 3 чете поседнем пут, који води из Градешнице у Бериловац и да ту очекујем даљи његов налог. Добивену заповест ја сам извршио у 4 часа по нодне; у то време дође однекуд код мене г. Поповић и поче ми издавати заповест: да се крећем са батаљоном напред, но ја нисам следовао његовој заповести, јер није био надлежан за то, него сам га упутио на команданта пука, који је био врло близу. Но г. Поповић почео је да ми прети за непослушност. Још он није био ни свршио свој говор, дотрчао је до нас на коњу г. потпуковник Димитрије Ц. Марковић, и одмах га удалио од мог батаљона, а мени издао даљи налог за рад. За сво време, док сам са г. Поповићем водио разговор био сам на коњу земљиште на ком је батаљон био распоређен, било је равно и није би.ш ни једног „ендека", а пошто је био ван домашаја тоновске и пушчане ватре противничке, наредио сам, те су војници распоређени чекали заповест стојећи ; према овоме, наведени податци из писма г. Поповића, да сам ја њему из „ендека" одговарао, нису тачни, ни истинити. Молим Вас господине уредниче, да изволите наведено одштампати у Вашем цењеном листу. 2 Децембра 1888 год.

Ваљево.

Ваш иоштовадц

иешачки каиетан I класе.