Otadžbina

166

О ЗАКОНИМА ДРУШТВЕНОГ РАЗВИЋА У СРБА

стићи. Тек од оног времена, кад је математика усвојила безконачно-малене количине, на узела суму њине геометријске прогресије, она у великим и замашним питањима долази до решења таквих иитања, на која се пре није ни мислило, — она вазиоставља закон безирекндног кретања. и псправља пређашње погрешке, кад је човеков разум на место вечног, узимао нојединична кретања. У изучавању ирошлостн човекове, то исто бива. Кретање људско састоји се из безбројних људских воља, али све те воље нодчињене су закону вечног кретања и развијања. Постићи, пронаћи и уразумети законе друштвеног кретања и јесте цел историје. Без разумевања закона непрекидног људског кретања (узимајући у рачун толике људске воље ништавне количине) пада ће се у погрешке Обично се узме својевољно неколико догађаја, деснвших се један после другог, и оделито се претресају, али нити има нити може бити са мобитног догађаја, јер догађаји као река теку непрекндно један из другога. Другп опет суму безбројних воља узимљу, као вољу појединпх лица (војвода, владара:, а у стварп воља једнога, никада не може собом заменити све воље. Зато историјска наука и усваја безконачно-малене количпне, а њина је сума закон развића и кретања. Не може, дакле, бити нп речи о философији Исторнје ако се не узму у рачун једнородне тежње безконачно-малених количина н оне ће датп како историјску истину, такоизаконе историјског кретања. Препирати се о количинама својевољно узетим и својевољно поцепаним, не значи нн знати ни изучавати псторнју, него значи у залудно време губити и жпвети у заблуди. Примера ради навешћемо Сливнички рат. Један дао лажан извештај ; други одоцнио, трећи проспавао, четврти ишао онамо где му није било речено, пети наредио ово, шести наредио оно, седми наишао на одступнииу, осми се измакао на три сата, девети запалио град, десети спавао или био пијан и т. д. па крив војвода ? ! Може ли то бити ? Никада једна воља није кадра заменити све воље. И на Косову «честито» изгинуло. Све воље једнога народа морају битп васпитане, снремљене, одушевљене у питањима народним, да једно