Otadžbina

556

ДНЕВНА СВЕТДОСТ И УЧИОНИЦА

би-и ни са свим бели, те да бљеште. Но никако не смеју бити нн мрко сиви, као што се погрешно обично узима, мислећи, да су само тавне боје повољне за очи. Најбоље је, да су отворено сиви или сивкасто беле боје. 1 Таван треба да је обојен бељом бојом но зидови, те да добро одбива светлост на ниже на ђачке радове. Ми бисмо били за то, да се зид аред децом оооји сивом 6ојол»,; леви, десни, и стражњи зид сивкастом белом, а таван скоро са свим белом бојом. Било би врло добро, да се таван премаже ош и лаком или фирнисом. На овај ничин би се постигло двоје : прво, таван би одбивао светлост јаче, а друго, у вишекатним зградама на овај би се начин препречило продирање исквареног ваздуха и свакојаких шкодљивих испарења од доњих учионица у горње. ■* * * Ето тако, од прилике, треба уредити школе и школске учионице, па да је у њима добро дневно осветљење, и да подмладак не мора, као што вели Трајхлер, »вид духовних очију откупљивати болешћу телесних очију.« Школа треба да развија и усавршава и дух и тело детпње лодједнако. Кад их природа није оделила једно од другога, не сме их ни школа одељивати. Ако школа једно развија, а друго занемарује, она је ударила погрегпним путем. А шта да се каже за школу, која једно развија на рачун другога ? Данашња школа то за нста и чини у многом погледу. Опа обраћа скоро сву своју пажњу духу, а тело занемарује, или чак развија дух на рачун тела. Што је јавна настава свуда распрострта, што је проширена и у дубину и 5 ширину, то је један од најлепших задобитака новога доба. Ми не смемо дирати у ову драгоцену добит; ми не смемо захтевати, да се мање учи. Алп ми смемо, и дужност нас је свију, да захтевамо, и да настанемо око тога, да нам се и школе и настава уреде тако, како се неће дух развијати, а тело убијати. Бернски школски синод изрекао је године 1882 овај важан став: »Обаеезна настава код гладне деце јесте варварство." Пафлигер на то додаје : Какав блажији израз можемо наћи за обавезну наставу у опште, па и према ситој деци, кад знамо, да их велики део, а чешће и грдна их већина, оставља школу телесно осакаћена ? Ми смо сви врло добро убеђени, да обавезна настава има најбоље намере, и да је нужна. С тога јој и нисмо противни. Али за то опет баш одатле потиче право п дужност оних, који раде на општем добру, да свим силама и срествима прегну и код државе, и ') Кон, стр. 124.; Фукс, стр. 49.