Otadžbina

О СРАЗМЕРНОМ ПРЕДСТЛВНШИТВУ МАЊИНЕ

89

васпитања народног, јер је сваком способном члану државне заједннце отворен пут да даде свој глас при решавању општих земаљских питања ; он се у неку руку срастао са појмом модерне демокрације. Развијање правих демократских слобода живљом активношћу и све већим заузимањем у питањима општега интереса, не може се, бар за данас, замислити без представничког режима. Нико не може оспоравати Факт да стари и нови свет гравитирају око демократског начела. Модерне тежње за остварењем слободних установа универсалвије су и интензивније. Ни у једној историској периоди као у данашњој није тако јасно избила на површину' идеја о друштвеном склопу у коме би се дала могућност суделовања у јавним пословима свима социјалним слојевима, у коме би се правилан ток раду целокупног меканизма државне машинерије одређивао резултантом тако комбинованих сила друштвених., И површан поглед на данашње политичке и социјалне покрете, борбу странака у свима земљама, као природан пут да појединци развију и унапреде своја мишљења, видљиви су знаци напретка и развијеније свести. Слободна дискусија мшгљења којом се расветљавају тако тамна питања, нераздвојна је од појма о иредставничкој влади. Више не може бити говора о сталешком представништву, нити представништву појединих клзса према социјалном положају. Представништво целокупиога народа као органске целине у законодавноме телу девиза је модерне мисли. „Битни је услов за општу слободу једновремена појава и делатност у народноме представништву свију права и интереса, свију елемената и сила". 1 Право представнпштво народа остварило би се тек онда ако би парламенат постао организам у коме би се вршио тако рећи онај исти физиолошки процес као и у индивидуалном организму,

1 А 1геапзе оп 1ће е1есНоп оГ гергезепШшез РагИатеШагу апс! МишсЈра1у. Бу Тћотез Наге, 1873 Гоигћћ есћ1 "10п, ргеГасе. 1 јОпс 1 оп.