Otadžbina

14

С Л И В Н 11 Д А

већ да остану у логору, а он сам пође на саетанак с ђенералом Милутином. Али није одмакао нн неколико стотина корачајн од својега логора , када зачу јаку нлотуиску ватру на своме левом крилу. Он се одмах вратио и видео , да у редовима његових престража нема никаквих губитака, из чега је закључио да се из далека пуца , а по звуку је закључио , да се пуца с виса лево од Големог Малова , иза кога лежи село Безден. Бригадир посла једну чету XIX. гард. батаљона у лево од коњичких предстража да заузме један внс, с кога је могла заклањати лево крило од обиласка, а свима је заповедио, да се на бугарску пуцњаву не одговара. После по сахата умукоше бугарски плотуни. Ношто је тишина подуже трајала, бригадир даде својпма „солн&", нареди да се, коњи разуздају, а сам опет пође дунавском дивизијару. Није одмакао два километара , а пуцњава се на левом крилу осу опет плотунима. — Молпм вас — рече пуковник Прапорчетовић свом ордонансу — идите ви сами команданту дунавске дивизије, јавите му, да сам два пута полазио к њему на састанак и зашто сам се морао вратити и реците , да га молим за писмени упут! Ордонанс одјури , а бригадир се врати и оде право у ланац Ј .а види шта је? Нашао је, да су се у след поновљене пуцњаве три ескадрона развила у ланац — наравно опет драгунски... И овом приликом морала је српска коњица да се одрече свог правог „дејства" тј. да се бори на коњима п сабљом, морала је опет нешке да сузбије и задржн непријатеља, јер ако бп он ту продро, „бок и позадина целе наше војске беше у оиасности." Коњпчком брпгадпру изгледаше да је учињена ногрешка , што није поседнут н положај изнад Големог Малова,