Otadžbina

26

С.ТИВНИЦА

— Коко — рече Краљ — они су се тамо горе, чини ми се, са свим збунили. Иди одмах и прими команду над левим крилом! — Разумем! — реве Кока, салутова, скочи на коња и одјури каријером пут позиција дунавске дивизије. — Ја молим Ваше Величанство — настави капетан Нешић — за дозвољење, да још један пут обратим пажњу на важпост борбе на нашем крајњем левом крилу! — Говорите — рече Краљ, удешавајући свој бинокл и гледајући онамо, где је IV. пук дринске дивизије ступио у борбу, пошавши против центрума сливничких иоложа.ја, пападајући га с фронта. — Господару — рече капетан Нешић — онамо код наше коњичке бригаде решава се сада не само судбина данашње битке, него можда п судбина целога рата! Краљ скнде бинокл, па га само иогледа. Капетан је Нешић врло скроман, мало збуњен младић, он поцрвене до иза ушију, обори очи к земљи и настави: — Ако Бугари продру са свом снагом на тој тачци, за нашу војску може да настане катастрофа, јер чим се Бугари дочепају Калотинске реке, нама је пресечена главна одступница, иза наших је леђа затворен драгоманеки теснац... Краљ погледа свога шефа штаба. Јоца Петровић разумеде немо питање, што беше у Краљевом погледу, на са свим мирно рече: — Зебња капетана Нешића не изгледа ми са свим основана. Бугари нису луди да напусте свој дивни положај на Сливници, где могу да нам се одуиру с концентрисаном снагом, па да иробају вратоломне авантуре по кршевима и кланцима, које нам за цело не би тако лако уступили као што јесу, да су их хтели озбиљно бранити. Али баш да претпоставимо тако лудо ризнковање од стране Бугара, баш да узмемо, да ће они напустнти Сливницу, да се са свом