Otadžbina

28

СЛИВНИЦА

IV. пука и У. п VI. пешадијски и цео свој артиљеријски пук, одмах! Начелник штаба се само поклони, и одмах се написа и експедова заповест Команданту дрпнске дивизије. — Атанацковићу! — рече за тим Врховни Командант. — Господару? — салутоваше шеф оперативне канцеларије. — Код коњичке је бригаде тежиште целе ситуације. Одјурите Пранорчетовићу и гледајте да се како тако одржи. само још толико, док диверзија дринске дивпзије пе успе да ослаби непрпјатеља пред њим. Потпуковник Атанацковић одјури с неколико гардиста. Борба на фронту постајаше све жешћа. Топовска и пушчана ватра на целој линији узимаше огромне димензије. И ако нама свима беше хладно не само по образу, на рукама које беху у скроз мокрим рукавицама, и на ногама, на којима су нам од хладноће били утрнули прсти, него нам беше хладно и око срца, од рапорта који стизаху — опет сам морао и нехотице да се насмејем на једну примедбу у бечком жаргону, коју сам чуо од некога што стојаше позади код наших гардиста и код коња. — Вев 18 ка 8сћ1асћ1;, (1еб 18 8сћоп а 8сћ1асћ1;ен. 8о а Сгекгасћ ипс! СгекпаИег ћоћ 1 те1 ^ећ 1ап^ пе! § - 'ћог1;. Ка, 1 с1апк Шг 80 ап В1еп81. Мог^еп пећт 1 теј АћбсМес!! Окретох се, да видим тога Бечлију пред Сливницом. То беше Краљев „јегер," који се разговараше с једним џокејом, сејизом Краљевих коња. У тај мах одјурише некуда и капетан Божа Јанковић и капетан Симоновић са заповестима. Не потраја дуго, а на десном крилу онога теренског басамака пред нама, десно од IV. пука отвори се нова пушчана за тим и артиљеријска ватра. — То је сигурно Светозар Магдаленић? — рече неко. — Или мајор Јуришић с VI. пуком? —