Otadžbina

36

СЛИВНИЦА

војске лута.ноћу по непознатом непријатељеком терену, ризикујући можда да натрапа на непријатељске предстраже. — То је немогућно. Пред нама су трупе дринске дивизије. — Најзад ви чините, стојећи овде , своју дужност, а ја? Ја тнме газим нзричну заповест шефа главног ђенералштаба, који ми је запретио да се не усудим прећи преко' границе. Ја сам јуче остао у Пироту само да гроф Калноки мисли да ја доиста све моје депеше и рапорте шаљем из Пирота. Шта би било да се констатује.... — Све је то тако, али кад си већ погрешио, не треба. ту погрешку да поправљаш другом! Једва га наговорих да остане. Опет све заћута. Снег пада како Бог хоће. — Ама људи, није могућно да је Краљ још горе на. позицији? . . . — И ја не верујем. Он се сигурно вратио, али није потревио истим правцем , па нас у овом мраку није могао наћи! — Врло могућно. Али онда ми можемо овде стојати до сутра? — Знате шта? Хајдемо ми право на ту батерију. Ако је Краљ горе, добро је, макар нас избрусио, ако није , онде ће нам најсигурније казати, у ком је правцу отишао. — Тако је. Шта наређује најстарији? — Хајдемо ! — рече најстарији пуковник , и ми сви пођосмо касом у оном правцу, куда је Краљ отишао. Јест, али ми смо тај правац видели дању, а сад у овој помрчкни нисмо видели ништа. На један пут гардист, који је јашио напред, викну: — Овамо је бара. Држи десно! —