Otadžbina

56

сливн-ицл

Пуковник Топаловић заузевши Брезник и поставивши у њему нову опшхинску и среску власт, као и прпвременог начелника станице, беше извршио задат,ак, који је имала његова дивизија, за то је деиешом , предатом у 3 сах. по подне, молио Врховног Команданта за даља уауства. Ова нису добивена целу ноћ између 5. и 6. Новембра. Наравно, јер та депеша ннје нашла Врховног Команданта на бојишту, 5-ог, а ноћу је он путовао с дунавске позиције у Цариброд, А оних 5 батаљона Власинског одреда? Шта су они данас ваздан урадили ? До 5 сах. у вече, то значи ваздан, ништа. У то доба примио је потпуковник Гапновић депешу свога дивизијара од 4-ог новембра у којој, измеђ осталог прича: „Данас пре подне ушли смо у Трн без борбе, пошто су се Вугари ноћас повукли. По уласку у Трн било је мало борбе између наших предстража и њихових разбијених делова. Бугари су свуда разбијенп, што се види из множине заробљеника и осталога пљена на који се свуда наилази. У Трну имамо већ 300 заробљеника, данас смо продужили наступање према Брезнику, куда ћемо већ сутра бити. Поднесите ми опширнију релацију борбе коју сте имали. Филиповац, 4. новембра 1885., у 0 сах. у вече." Дакле ни једне једине речи која би ургирала сједпњење ових 5 батаљона или бар I. актнвног пука с моравском дивизијом? Онда није ни чудо, што се ппуковник Гаиновић задовољио, да око пола ноћи одговори своме команданту оваквим новостима: „Дознао сам од једног сељака из села Колонице, да је 3. новембра кренуо Баја Иља с хиљаду добровољаца из утврђеног Триклина у помоћ својима на Цветковом гробу, но кад је сазнао, да су Бугари на томе месту пораз претрпели, он се вратио и казао да ће право у Радомир, где се при-