Otadžbina

СЛИВНИЦА . 67 { официри и војиицн да и они могу иобедити. Бендерев и Гуџев показаше, да могу и већим масама управљати, капетан Панов , шеф артилерије , беше својом неуморном ревношћу учинио , да се тобџије одлично држаху, пешадија се показала у одбрани жилава и издржЂива а у нанаду храбра чак и лудодрска. — 1 ) „Међу тим у главном стану беше свима јасно , да је ово тек почетак, да најтеже има тек да дође. Сву драгу ноћ радио је телеграф у Сливници, шаљући заповести труиама које машираху друмом Сарембеј-Сливница, да хитају на живот и на смрт (аи!' Тос! шн1 ^ећеп ги шаг8с1пген.) Доцкан у ноћ сазнасмо наше губитке овога дана. Они су нзносили, по рачунима поткоманданата око 600 мртвих и раљених. Рачунало се, да су Срби морали изгубити 1200—1500 људи и ту су претпоставку доцније потврдили и заробљеници. 3 ) „Ове иоћи стигоше нам четири батаљона нреелавскога пука н једна дружина румелијска." Шта видпмо из ове приче г. фон Хуна , кад одвојимо на страну његову поетску уобразиљу? Видимо, да су данас Бугари ангажовали сву своју снагу против наше две дивизије, да су они највшне страховали за свој леви бок , докле смо ми услед рапорта капетана Нешнћа држали да је тежиште ситуације на њиховом десном а нашем левом крилу, да нам отуда прети „катастрофа", видимо, да би још аосле подне 5-ог Новембра, кадаједринска дивизија била везала на сливничком положају све што су Бугари имали трупа на расположењу, када дакле Бугари немађаху ни једнога човека у резерви, моравска или шумадијска дивизија могла, нападом на најслабију тачку празног ') Овде прескачемо само једну химну кнезу Батенбергу, који је данас „свој живот иЗлагао" ваљда тим , што. је отишао с десног крила пре него што му је помок стигла, и што је остатак дана ировео у иразном редуту, куда ни гранате српске нису могле допрети.

2 ) Ми смо напред видели, да је број српских ран.еника на целој ли-

нији износио 629.