Otadžbina

72

СЛИВНИЦА

о бајонету и о разлици војног образовања наше и бугарске војске, остављам да оцени наш „комитет за наставу војске." Најзад, наш најобјектшишји извор о свему што се радило с бугарске стране, потпуковник Хунгербилер 1 ) говори о данашњој битци овако: „После рата често су Сливницу назвали малом Плевном. Ово поређење може са свим погрешне појмове да пзазове. Плевна је била ушанчен логор, а Сливница- је само фронт ојачан пољским утврђењима. Што је енжењерија урадила на Сливници, то спада у бојиштна утврђења. Почетак за другу Плевну беху доиста Бугари спремили . али не у Сливници, већ у Софији, као што ћемо доцније видети. „Сливничко бојиште има облик троугла. Северну границу гради онај гребен, који се пружа од села Драгомана до Малог Малкова на исток. Тај гребен зову Срби „Чепањ", а Бугари „Петровски Крест." Ту линију ваља наставити преко Малог Малкова преко Лештанског брежуљка у баровиту долину, која се налази југоисточно од њега. Зааадна граница иде дуж гребена између Драгомана и висоравна Брложнице. На источној боље рећи југоисточној страни, Сливница (Халкали) затвара тај троугао. Ако ову страну троугла узмемо као његову основицу, онда главни друм ДрагоманСливница изгледа као перпендикуларна линија повучева од горњег угла тог троугла на средину његове основице, која тај троугао сече на две полутине. Унутра у том троуглу, паралелно с његовом основицом лежи фронт за одбрану, на низу брежуљака. Иза десног крила тога фронта а паралелно с њиме налази се један вис на коме је резервни положај. Драгоманскп друм за Софију прелази преко најниже тачке тога виса. Највећи висови леже лево , а најмањи десно од друма; с подножја оних висова на којима је сливнички положај, диже се понајлак и врло благо до горњег шиљка троугла једна широка равница. Ту равнпцу прекида један низ

\ј. с . стр. 117.