Otadžbina

0 СЕЉЕЊУ ТИЦЛ

85

па би гладовале. Али оне се не селе баш онда кад настане зима, него раније, пре зиме, када у завичају њиховом траје још најлепше јесење доба, хране има за њих свуда још у изобиљу и оне баш ни у чему не оскудевају. У почетку месеца Августа, када се зидарска ласта сели одавде у Африку, има још пуно потајница (ГсћпеитопШа), мушица и свакојаких других инсеката што јој служе за храну, њих има довољно још и до месеца октобра. Тако је исто и са свима осталим тицама, које се тако хране. Да се тицама ваља селити из околине где после неког времена неће бити хране за њих, то знамо ми, али то свакојако не може тица знати. Она нпје ни један пут живела нреко целе зиме у свом завичају, па наравно не може ни знати , како је онда тешко наћи и склоништа а камо ли хране кад је све снегом и ледом покривено. Да не буде томе може бити који други узрок? Зна се за тице, што се са лепога певања држе по кавезима, да целога лета весело певају, али на један пут под јесен оне се ноћу узнемире, скачу и лете по кавезу, изубијају своја крила и кљун о жице — хоће да излете. Овако чине неколико ноћи, а преко дан су са свим мирне, питоме као обично. Тако траје неко време, па се онда са свим смире и целу зиму тако проведу, али у почетку пролећа опет се преко ноћ узнемире, па када тај немир престане њихове су другарице приспеле у наш крај. Има примера , да су препелице таквим ноћним немиром за доба сељења другарица њезиннх остале мртве у кавезу. Овакве доиста занимљиве појаве тумачимо нагоном, који се наслеђивањем с колена на колено преносио и тако стално утврдио међу тицама, али једни их тумаче неком незнаном тичијом моћи слућења, па у доказ томе изношени су и многи примери. Тако се вели, да су ковачи (А1се<1о Јврнк) једпога лета подизали своја гнезда високо у обали потока, много више него обично што су чинили, исто тако и вивци (Уаие11и8 спвШив) и — гле чуда! преко лета ударише не-