Otadžbina

88

0 СЕЉЕЊУ ТИЦА

било, онда би се равнотежа у самој нрироди на иојединим местима осетно пореметила. Тако оне чине у свом завичају, па тако и у топлој Африци баш у оно доба, кад се у највећем јеку развија биљни и животињски свет. Кад би се тпце задржале рецимо само у долини нилској, онда би јужнији крајеви Африке остали без оног корисног утицаја, јер се тице не баве у свом завичају преко лета а на југу иреко зиме само за то да се насите, него су оне, и овде и тамо, за то, да суделују у бујном развијању природе. 7 1Гада је у нас већ у велико зима и снег , тада је на обалама Нила и око египатских језера, особито у већим палмовим шумама, пуно нашпх орлова ГА(}ш1а) и илеменитих соколова (Га1со), алп тороњски соко и ћук (Еа1со Ншшпси1ив и гпИрез) одлећу и даље у пустаре Кордофана , где тамане силне ројеве пустошећих путничких скакаваца (Асп(1шт гш^гаЈогшт). Мишари (Ви1ео), јастребови и копци остају у Египту, еја (С1гсиб) заузима целу северну Африку, и дивље крештање црвене еје (СГгсив ги1'иб) чује се често по степама Судана п густим шеварима око Белога Нила. Ноћни кобац презимп у тропскнм шумама између 15. и 16. степ. сев. шпр. Ластавица пропутује све познате земље северне Африке и нико јој не зна где се стално смири; она се не заустави у Египту, где има још две феле домаћих ластавица, ни у Нубији нити у степама и шумама источног Судашц оиа оддеће јшото дубље у средину Афрнке. Па и наше певачице продиру исто тако далеко. Славуј и велики славуј (8у1\ха 1и8с1пГа и р1п1оте1а) не одмарају се у Египту, препелици се чује глас у степама Кордофана , а прдавац (Сгех рга^епвГв) се чује преко зиме пз ирастарих шума Судана и тако далеки пјт од свога завичаја пређе та

7 Примера за такво утицаше тица на развијање природе имамо не дадеко од.Београда. Разграђена жарковачка шума изгледа нреко лета као попаљен* од еилних гусеница, у љој се не чује вееело певаље тичије, док шума у Кошутшаку и Топчидеру са свим друкчије изгледа преко лета само с тога, што су тице у љој довољно заштићене од гон.ен.а и затираља.