Otadžbina

120

Р11-ГА И3 ФЕГЕ

У Рпгино време те задње намере Францеске ннсу се још могле познати. и цео је свет веровао, да Францеска политика н оружје носе само слободу, човекољубље безинтересност Зато је се Рпга н обратио Францеској и Наполеону Алп. ако бн се Рига може бити п преварно у Францеској, у једноме се заиста није преварно : да иитање слободе и уједињења балканских народн .зависи од њиховог адруженог рада и слоге. Сва искуства која су поједини народи балкански прибрали засебно п у својим изодвајаним живовањима од времена Ригиног до данас. иду у потврду те велпке мисли и истпне које је он био носилац Ја ћу да завршим ову кратку реч о Ригп. којој беше једпин циљ, да у сећању Београђг.на и Срба оживи спомен на великога човека коме сви народн балканског нолуострва дугују дуг захвалностп. Ја бих желео да у часовима бриге за будућност наше отаџбине по чешће. у мислима. посетпмо место где је Рига погинуо, јер сам уверен да ћемо на том светом месту наћн утехе и иоуке. За ову реч о Риги из Фере везаћу писмо. које јс и.шред споменуто , Грчког друштва »Источни савез". У том писму родољуби из Грчке ихносе народу српском један важан предлог. Нека га напш мудри људи приме, и ако нађу, као што сам налазим, да је мпсао у предлогу важна. да је предлог користан, онда да прихватимо руку која нам се пружа и да, заједно с Грцима, радимо на заједничкоме послу. * Агчнски централни одбор источног савеза. Атина 9 Фебруара 188У Бр. 1 I •">. 3' удружењу је снага. Мисао о источном савезу није нова. Њу су озби.ћни људи од лолитике одавна истакли, и она се оснива на узвишеној науцн 1>о-