Otadžbina

В О М А 1' III К

9

доиета заслужио био: ја ћу бити пресрећан, ако ми оно иоред мога доброг владања буде могло вашу љубав повратити." Као снег копни грешна душа топлим дахом искрена и пријатељска укора, и мир и љубав улазе у Каронову кућу да више никад из ње не изађу. Одсада Бомарше ни за тренутак не ће престати бити добар син п брат ; у највећем гласу и слави својој завршлваће он писма своме оцу речима: «част ми је остати са најодапијим поштовањем, господине и веома драги оче, ваш врло понизан и врло послушни слуга и син ;» ' у најмучнијим приликама држаће он целу породицу на својим раменима, а међу писмима његова строга оца биће их која ће се свршавати речима: «збогом, мој драги Бомарше, части моја, славо моја, круно моја, радости срца мога; прими тисућу загрљаја од најнежнијега међу оцевима и најбољега нријатеља твога." 2 ) По повратку своме у очеву кућу (било му је тад отприлике шеснаест година), Бомарше се озбиљно баци на посао, настави вредно учење свога заната. Сва она живост природе и интелигенције која се раније расипала, трошила на све стране, тражећи какву било храну својим пожудама. пала је сад као мрав на користан посао онако нсто јогунасто и неуморно као што је пређе ирштала без престанка безбројним опасним варницама, на штету своју и целог света ; на резултат не ћемо дуго чекати. У својој двадесет првој години, Бомарше учини лен проналазак, унесе важну једну ноправку у сатни механизам: изуме нов бсАа,ррвтеМ (Нешшип§). Да је интелигентан и даровит био, показивало се и иначе на сваком кораку. За младића који није ни гимназију био свршио, писао је врло лепо. Има нз оног времена неколико његових песама и писама, која се са свим могу читати. Осим тога свирао је у све инструменте, на харфи г ) 30. 2 ) ИзМ. 132,..