Otadžbina

I Ј.Л1'А 1\И ЈП , ИЕј 1 МДОЈПУ 1А

затим задовољити најнужније потребе за своју егзистенцију. па ма то ишло на штету другога. Али он за кратко увиде, да не бринећи се за туђе пнтересе. трпи и он од узајамности, на мало по мало морао је своје жел>е ограничавати и настојавати, да постнгне своје добро без штете туђег добра. Он је то чинио из неког рачуна. а то рачунање услед наследства постало је инстинктом. дотерало се и развило иомоћу увек растећих компликација друштвених одношаја. Не треба нам још дугог разлагања, па да дођемо до закључка, да, ако је корисно не чинитн другоме. оно што нећемо да нам се учини, корисно је такође чинити другоме оно што иде у рачун, да други нама учини. Видите дакле, да се све већма приближујемо љубави Да постигне љубав. морао се човек, разлажући увек сам собом, ако ништа, а оно бар нретварати, да и он љуби. То претварање постане мало по мало навика, ова добије живота и постане осећање. Овом претварању доирннела је псто толико и жена, ако не и више од човека. Желећи вам доказати човечанско порекло осећања добра и зла, нисам тим хтео. да у вама искореним веровање у један већи ум, који влада свим оним што постоји. Само то порекло, као што рекох, не треба тражити изван себе. — Мислите ли ви да филозофи могу бити срећни у браку? запита она заједљиво. —г™ Да богме, одговорих, само ако њина мудрост учи, као што ја радим. познавати љубав не речима већ примером. Јесам ли вас убедио? Настане кратко ћутање; она гледаше кроз ирозор дрвеће, што бежаше испред наших очију. — Али ако се догоди, да, док ви сејете осећање на једном јаловом земљишту, пожњете немарност ? — Таква земљишта, која осећај није кадар оплодити. попусте каткад благости и стрпљивости : па нај-