Otadžbina

ЗООЛОГИ.ЈА И ЊЕН ОВИМ

21

Лабораторијуму да производе из угљеиика, кисеоника, водоника и азота најкомплициранија једињења, н1ј|б их јкиви организми производе. Беланчевинаста материја, из које је протопласма састављепа, још није хемиским путем добивена, али пос.)е радова Шиценбергових сви су изгледи да ће и ово испасти за руком. Из овог кратког Лрегледа историјског могли сте ви ■ дети да савремена зоологија, као и савремене науке у опште, највише полажу на испитивање Факата. Истина има још и данас л.уди, који мисле, да тај посао припада само нижим духовима, а ирава наука и ФилосоФија да се састоје у тражењу неких виших истина, од ових простих емпиричких. Али, господо, не треба изгубити из вида, да су ове емпиричке истине и Факта једина била извор великим мислима и корисним творевинама. Кад је Галвани једног дана додирнуо крак од жабе цинканом плочицом и приметио да се грчи, ко је могао мислити, да ће тај опит бити основа електричним батеријама, телеграфу и данашњим електричним машинама. Другог дана је један хемичар, загревајући алкохол и хлор, добио некаку безбојну течност; то беше хлоФОФорм. После двадесет година промотрено је, да ова течност има својство, да уништава болове кад се удише. Каква је добит за операторе ! Ко је могао мислити да ће испитивање о развићу ларви различних инсеката једнога дана моћи послужити Вог§еге1-у да сазна време када је известан злочин извршен, и да таким начином помогне судији, да у тако мрачном иитању буде онај. који ће кривца да пронађе. Али с друге стране и тежња позитивиста да ограниче испитивање једино на проналажење Факата није увек оправдана. «Факта су још тако мало научна дата. да се наука не би могла од самих Факата састојати» (Ое^епћаиег). По кад кад треба и ФилосоФисати а често су' и лажне теорије иотребне хипотезе, јер оне постају