Otadžbina

90

ТАМО — ЛМО ПО ИСТОКУ

појављује пожар у Бомбају, и ако ту за пуних шест месеци не падне ни капи кише. За то време поливају се улице у вароши и главни друмови, куд нролази трамвај; у осталима је прашина до чланака, те су, код живахне комуникације. улмце у предграђима свакад на већа одстојања непровидне од прашине. За време Монсуна, од Маја до Октобра, Вомбаји се купа. у киши. Густи облаци нрелећу преко вароши од југозапада североистоку. и свакп час излије се нз њих пљусак тако јак, као што је у нас најјачи у летње дане. Он траје највпше пола часа, па опет сине сунце за толико. Док пада киша. свако се склања где се нађе : испод Фикуса или колонада, а кад престане. они јури даље за својим послом. За време кпше, застнре се све што се може. мушемом; балкони и трамваји, — и сами кишобрани су од мушеме, јер би јак удар кнше пробио обично ткиво. С дана у дан, за пуних шест месеци време остајаше исто. само ће дан-два, пре нли пссле пуна месеца небо да се разведри п тада су данп у Бомбаји најпријатнији, јер се на] јаче осећа мирис тропске вегетације. Али је тада и врућина пајвећа: човеку је готово милија киита. не што ће да га окваси. него што ће облаци бар за часак да застру то грозно индијско супце. У то доба могу се по ливадама около вароши видети кобре у сред дана, јер пх вода изгони пз њихових рупа. те с тога је у кишовито доба свако на опрезу. кад скрене с друма по парковима. Кад сам једном у кишовито доба године зарад пљуска. задржан на ноћиште у једном летњиковцу, уведоше ме иза весела соарета у пространу, кокоским ћилимом застрту спаваћу собу. Остав сам у соби . прегледао сам сваки кут и тек пошто сам се уверио да нема кобре. легао сам на постељу у сред собе. Али те ноћи ока нисам свео : сваки шушањ презао ме из дремежа, и знајући да кобра као и мачка тражи топло место за почивање, стрепио сам кад ће да иромили около мене. Тек кад је зора надсветлила лампу, коју нисам ии гасио. мо-