Otadžbina

108

ИСТОРИЈА ПОИМАЊА ХЕМИСКИХ ЕЛЕМЕИАТА

питивањем сталног ваздуха, чиме је радове Блакове потврдио Но он је први показао, да тај убитачни гас за животиње, одржава живот биља. Шга више, он је показао и то, да се стални ваздух «поправл>а» под утицајем биља, т. ј. постаје добар за дисање и за горење, и да биље дејствује на њ на тај начин само нод утицајем светлости дана, а ноћу не чини то. Овим јс Пристли решио питање о дисању биља, но потпуно тумачење истога морало је причекати на проналазак кисеоника. Ево како је он замишљао утицај животпња и биља на атмосферски ваздух: „И ако се сваког дана кваре колосалне масе ваздуха дисањем животиња и труљењем органских материја све се то поправља бујном вегетацијом наше земље; лек је сразмеран злу." Кад је Пристли сагорео помоћу сунчане жиже комад угља (или каквог метала у суду стакленом, који беше на води поклопљен, и када је за тим извукао испод звона стални ваздух кречиом водом, прнметио је, да је запремина ваздуха смањена за '/ 5 и да остатак ваздуха беше потпуно покварен. Он је тиме добио у самој ствари азот, но он га није држао за неки нарочити гас, јер узеде да је то ваздух, коме је пришао флогистон из сагорелог угља. Кад је у том истом апарату помоћу сунчане жиже загревао калцинисану живу, добио је неки чудноват гас, у коме запаљена те.;а гораху веома бурно, а животиње дисаху врло весело; помиње даље, да је тај гас тежи нешто од ваздуха и да са горљивим гасом (водоником) даје експлозивну смешу. Ви впдите да је Пристли тиме пронашао и карактерисао кисеоник, но он је тај гас сматрао као ваздух, коме је одузет флогистон , за то га назва дефлогистован ваздух ; а како се у том гасу може дисати, то је називат и животни ваздух. Пристли је на самом себи опробао дејство тог гаса при дисању и каже да је после тога осећао неку лакост у плућима. «Може бити, вели он, да ће тај гас постати предмет модерног луксуза. До сада само два миша и ја имађаемо приви-